- Britanci su odavno protiv fiskalnog sporazuma, a na njega su pristale sve ostale članice - osim Češke. Nisam detaljno upoznat sa situacijom u Češkoj i ne znam što je bilo prihvatljivo u decembru, a danas nije. Ovo će biti sporazum 25 država, a danski premijer dobio je odobrenje svog parlamenta da nam se priključi - izjavio je francuski predsjednik Nikola Sarkozi.
Fiskalni pakt trebalo bi da bude potpisan na samitu u martu, a njime će se zemlje potpisnice obavezati da će voditi uravnoteženu budžetsku politiku, zaustaviti rast dugova i početi njihovo smanjavanje. Odredbe da strukturni budžetski deficit ne smije prelaziti 0,5 odsto BDP-a, a javni dug 60 odsto BDP-a, zemlje članice treba da inkorporiraju u svoje ustave ili zakone koji imaju snagu najvišeg državno-pravnog akta. U slučaju kršenja dogovorenih pravila, slijedile bi kazne.
Osim o fiskalnom paktu, čelnici EU su razgovarali i o mjerama za podsticanje rasta i zapošljavanja. O tome bi trebalo da prihvate posebnu izjavu, u kojoj će naglasiti da do privrednog rasta i zapošljavanja može doći samo ako članice budu vodile konzistentnu politiku, kombinovale pametnu štednju s podsticanjem ulaganja u budući rast, zdravu makroekonomsku politiku i aktivnu politiku zapošljavanja. U nacrtu izjave, čelnici kažu da je konsolidacija javnih finansija nužan preduslov za brži i održivi povratak rasta i otvaranje novih radnih mjesta, ali da to, samo po sebi, nije dovoljno, nego zemlje članice moraju osavremeniti svoju privredu i pojačati konkurentnost.
Okupljenima se na početku samita obratio novi predsjednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. U svom prvom nastupu, na sastanku Savjeta Evrope, oštro napao dosadašnji pristup zemalja članica u rješavanju finansijske i ekonomske krize. Rekao je da promjena ugovora nije nužna i da EU treba da se bavi rješavanjem svakodnevnih problema evropskih građana, a ne maglovitim pitanjima institucija i ugovora.
(Foto: HRT)
