Najviše novca do sada su obećale Britanija i Švedska. Neke druge velike članice Unije, poput Francuske i Njemačke, do sinoć se nisu izjasnile. Dogovor unutar EU o izdvajanju 6 milijardi eura u fond za pomoć zemljama u razvoju bio bi značajan, jer bi se podstaklo da se postigne ozbiljniji rezultat na velikoj konferenciji o borbi protiv globalnog otopljavanja koja se pod okriljem UN održava u Kopenhagenu.
Cilj skupa u Kopenhagenu je globalni sporazum o smanjenju emisije ugljen dioksida i drugih gasova čija povećana koncentracija u atmosferi izaziva globalno otopljavanje. Da bi preuzele dio tereta, zemlje u razvoju insistiraju da im bogate države pomognu, jer su upravo razvijene i industrijalizovane zemlje i dovele do porasta nivoa ugljen-dioksida u atmosferi.
EU želi da igra ključnu ulogu u postizanju dogovora o borbi protiv globalnog otopljavanja i formiranje fonda za pomoć zemljama u razvoju se pokazalo kao jedan od važnih preduslova za takav dogovor.
Predsjedavajući sastanka u Briselu je švedski premijer Frederik Rajnfeld (na slici).
