„Kad je čak i onaj kome su se zakleli [Petar II Karađorđević, prim] rekao [12. septembra 1944. u proglasu preko Radio Londona, prim] da oni pristupe nekon drugome [tj. Titovoj partizanskoj vojsci, prim], da to što su dosad ratovali ide u propast, da život i okolnosti idu nekim drugim putem i pravcem, oni ni tada nijesu pali u očajanje, nego su ostali vjerni” — „objasnio” je Ostojić.
„Služili su [Đurišić i Mihailović, prim] Bogu, znajući da će dobiti nagradu”, tvrdi Ostojić, rođen u Sarajevu, koji je kao izbjeglica početkom 1990-ih došao u Crnu Goru.
Sa skupa u Gornjem Zaostru je poručeno da će se u selu „obnoviti postament na kojem će biti podignut spomenik Pavlu Đurišiću”
Ostojić i svetosavsko sveštenstvo, te pedesetak prisutnih, potom se preselilo pod šator. Tu je organizovan četnički dernek.
Ispred šatora u Gornjem Zaostru na jarbole su okačili četničke insigije, uključujući i lobanju s ukrštenim kostima…
A u šatoru je pijano društvo, koje je Ostojić„okadio”, bančilo uz novokomponovane svetosavske stihove:
„Leleču Turci, kukaju bule”…
