Dakle, kontroverze oko prvog rediteljskog filma Andželine Žoli u BiH ne jenjavaju.
Snimanje filma izazvalo je nezadovoljstvo među žrtvama rata u BiH, što je dovelo do problema i otkazivanja snimanja nekoliko scena u BiH.
Odmah na početku, dok je bilo u toku snimanje filma na terenima u Mađarskoj u oktobru, Andželina Žoli je iz BiH dobila zvaničan dopis kojim se iz formalnih razloga nedostavljanja scenarija, zabranjuje snimanje u BiH.
Ministar kulture Federacije BiH Gavrilo Grahovac donio je međutim, takvu odluku, jer su to od njega tražile članice udruženja žrtava, koje su utvrdile da film vrijeđa silovane žene u BiH.
Potom je Andželina Žoli proslijedila originalni scenario Ministarstvu kulture Federacije BiH, u kojem ne postoje scene zbog kojih su i nastali problemi.
Glumica je u izjavi objavljenoj još u oktobru kazala kako bi bila šteta da se zbog pogrešnih informacija prekine snimanje njenog filma.
Predstavnice "Žena-žrtva rata" su nezadovoljne jer se Andželina Žoli nije sastala s njima da riješi nesuglasice.
„Ne želimo biti pogrešno prikazani u svijetu... Naši glasovi treba da se čuju i trebalo bi da dobijemo mnogo više poštovanja", saopštila je ta organizacija.
Andželina Žoli u svom rediteljskom prvencu bavi se teškom temom ljubavi u ratno doba, ali kaže kako se trudila da snimi film tako da ne bude previše težak. Priču je ekranizirala tako da bude svima pristupačna, a cilj joj je da film pogleda što više ljudi.
"Želela sam da osiguram da to bude film za ljude koji jednostavno žele otići u bioskop i pogledati ljubavnu priču. Želela sam da ga lišim onoga što je previše mučno", rekla je Andželina Žoli mađarskim medijima.
Snimanje filma je završeno, a najveći broj scena se snimao u Mađarskoj, dok su u BiH snimane samo autentične lokacije sa statistima, bez dolaska rediteljke.
U pismu stoji da je "Andželina napravila veliku grešku što je dokazalo da se ona ne ponaša kao ambasador UNHCR-a i da ona nema više kredibilitet da ostane ambasador".
(blic.online)
