Dugovi države su 2007. iznosili 27 posto BDP-a, a danas su već 48 odsto. Konzervativni premijer Janez Janša nedavno je izjavio da će Slovenija možda morati da traži pomoć EU, poput Grčke i sličnih država. Onda je povukao tu izjavu, ali slovenački mediji spekullišu da će vlada najkasnije na jesen tražiti najmanje 1,3 milijarde eura pomoći od Brisela, iako se iz vlade može samo čuti da je budžet stabilan, prenosi B92.
Doduše, to su govorili i Španci samo par dana prije nego su panično zatražili, i dobili, 80 milijardi za spas svojih banaka. Slovenački budžetski deficit je sada iznad šest odsto, a cilj je da dođe ispod tri odsto, pa vlada pokušava provesti mjere štednje.
Ekonomista Vladimir Gligorov, navodi Zidojče Cajtung, smatra da Janšina vlada u najboljem slučaju deficit može smanjiti na 4,5 odsto i poručuje da bi Slovenija trebalo da zatražiti pomoć MMF-a ili EU.
Privredni rast više niko ne očekuje, a kamate na kredite koje Slovenija diže na međunarodnom finansijskom tržištu već su iznad famoznih sedam odsto, što znači da ih je nemoguće vraćati.
U takvoj situaciji se kao problem ispostavlja i nekad uspešna politika po kojoj Slovenija nije baš bila otvorena za strane investicije, pa je sada pedeset najvažnijih firmi – od železnica do banaka – barem delom u vlasništvu države, koja i sama stoji jako loše finansijski.
Slovenija neće tražiti pomoć od EU: Slovenija neće ove godine tražiti finansijsku pomoć Evropske unije, kažu slovenačka vlada i analitičari.
Prema njihovim riječima, ta zemlja neće tražiti pomoć uprkos tome što su tokom protekle nedelje sve vodeće međunarodne bonitetne agencije snizile njen kreditni rejting.
Agencija za ocjenu kreditnog rejtinga Fič je treća velika agencija koja je snizila rejting Slovenije za jedan stepen, na A-, navodeći kao razlog loše stanje bankarskog sektora te članice eurozone.
