Crnogorski premijer Milo Đukanović predao je 9. decembra u Briselu evropskom komesaru za proširenje, Oli Renu, odgovore na Upitnik EK, koji su pripremljeni u 12 knjiga, na 4.433 strane. Đurović je na konferenciji za novinare objasnila da se dodatna pitanja odnose na oblast slobodnog prometa kapitala. Ona je kazala da je 1. februar rok za dostavljanje odgovora na dodatna pitanja.
Đurović je kazala da su se u Vladi iznenadili kada su potpitanja stigla 23. decembra, ako se ima u vidu da su odgovori na Upitnik predati 9. decembra.
„Već smo to delegirali na radnu grupu i oni već sad iščitavaju, kako da se organizuju da u najkraćem roku, odmah poslije praznika, imaju draft odgovora i da to ide dalje u proceduru“, rekla je ona.
Upitana da li je tačno da se tempo približavanja zemalja regiona sve više razlikuje i koliko je Evropska unija (EU) spremna da uvaži tu činjenicu, Đurović je kazala da je dinamika približavanja „vrlo heterogena“ i da iskustva govore da se može desiti neko „ukrupnjavanje procesa, ali ne u ovoj fazi“.
„Da li će doći do ukrupnjavanja procesa, do kreiranja nekih krakova evropskih integracija u množini, u ovom momentu je nezahvalno prognozirati, ali je svakako za očekivati. Ali, koji će to parovi biti, to možemo tek zajedno da ocjenjujemo recimo 2011. ili 2012. godine“, dodala je ona.
Đurović je odbacila tezu da nijesu bile zaslužene pohvale koje je Brisel upućivao Crnoj Gori. „Sve pohvale koje je dobila Crna Gora bile su zaslužene, jer nema prečica u EU“.
Ona očekuje da hrvatska inicijativa, da dostavi Crnoj Gori prevode Acqisa, biti „malo konkretnija“. „Ponovićemo naš zahtjev kad vidimo šta u kući imamo i šta nam treba, to je elementarno konkretno. Ne možemo više govoriti na nivou principa, moramo govoriti konkretno“.
„Ona stara kaže uzdaj se u sebe, i moraš se uzdati samo u sebe, jer od tebe sve zavisi. Mnogo smo puta do sada to pokazali. Svaka pomoć je dobrodošla, ali nije neophodna. Ako je nema, mi ćemo i taj problem riješiti, kao što smo i do sada. Crna Gora može“, kazala Đurović.
Prema njenim riječima, pred Crnom Gorom stoje izazovi koji se prvenstveno vezuju za projekat Upitnik, odnosno za konsultativni proces.
„Dobili smo takođe i program prve misije koja će posjetiti Crnu Goru od 15. do 19. februara. Prva oblast, koja će biti predmet izučavanja kolega iz EK i eksperata država članica, je ona koja se odnosi na ljudska prava. Već imamo program posjete, zahtjeve za sastancima“, dodala je Đurović.
Ona je kazala da je u periodu od 8. do 12. marta najavljena posjeta eksperata iz država članica za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova. „Što se tiče drugih posjeta, one mogu biti organizovane do ljeta sljedeće godine“.
Đurović je kazala da bi Analitički izvještaj EK, koji ima oko hiljadu strana, trebalo da bude koncipiran do ljeta. Taj dokument bi trebalo da da presjek stanja na bazi svih sravljenih izvora o spremnosti Crna Gore za pregovore o članstvu, odnosu o statusu zemlje kandidata.
„Kako je najavljeno očekujemo da će mišljenje EK o našoj spremnosti za članstvo biti gotovo na jesen. Najranije, a sasvim je moguće, očekujemo da će razgovor o tome da li Crna Gora može biti zemlja kandidat, desiti na Savjetu EU u decembru sljedeće godine“, rekla je ona.
Đurović je kazala da bi naredne godine trebalo izvršiti reviziju Nacionalnog programa za integraciju, i raditi na novoj Komunikacionoj strategiji.
