„Igra je završena. Idi!” – samo je jedan od transparenata koji se čitaju na Tahriru, trgu od koga ovdje mnogi očekuju da postane kairska Bastilja.
Tenkovi i borna kola kamuflažne boje pjeska su svuda oko Trga oslobođenja ispunjenog desetinama hiljada muškaraca i grupama zabrađenih žena po strani.
Ponosni su i uvjereni da su akteri istorije. Mnogi su opremljeni megafonima preko kojih, žestinom kojom su Mubaraku koliko do juče klicali, sada traže njegov odlazak.
Vojnici ne djeluju kao neko ko bi želio da se sa njim obračuna, ali znaju da su tu da bi sačuvali mir. Policija je polako počela da se vraća na pozicije koje je držala do petka, kada se povukla otvarajući dilemu da li je to bilo slučajno.
Da li je to učinjeno zato da bi se ljudi pozabavili poslovima zaštite svojih kuća ili stranih ambasada i tako dezangažovali na socijalnom frontu? Ili je to učinjeno da bi ljudi shvatili šta mogu da izgube ukoliko nema vlasti?
Policija je prvih dana protesta u Kairu, Aleksandriji i Suecu pokazala koliko može da bude brutalna. Dosadašnji bilans je najmanje 150 poginulih i više hiljada ranjenih.
