Finiš pregovora za pristupanje Evropskoj uniji (EU) je komplikovaniji i pod većim pritiskom jer imamo da zatvorimo još čitavih 15 pregovaračkih poglavlja - a mnoga od njih su vrlo ozbiljna i složena. Pod uslovom da bude prihvaćeno sve što je poslato, a svaka procedura zahtijeva tri do četiri mjeseca, oko decembra će biti prilično gusto.
To je, gostujući u emisiji „Eurozona“ na Televiziji E, ocijenila bivša ministarka za evropske integracije i profesorica na Ekonomskom fakultetu Gordana Đurović.
Države članice, kako je istakla, insistiraju na pažljivom čitanju, posmatranju svih aspekata, prepoznavnaju svojih interesa i jednim dijelom se zato može opravdati da procedure ne zavise od Crne Gore.
“Nešto malo se pravda i analizira i kroz kašnjenje dostavljanja naših izvještaja i pregovaračkih pozicija... Ali ako ima dobre volje sa obje strane - još svi ti rokovi mogu da se drže”, ocijenila je Đurović.
Naglasila je da su pregovaračke pozicije prvenstveno još izazovne za poglavlja 23 (pravosuđe i temeljna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbjednost), ali i za 27 (životna sredina i klimatske promjene), devet (finansijske usluge), 33 (finansijske i budžetske odredbe) - odnosno kako ćemo participirati u prihodima i rashodima Evropske unije (EU), 22 (regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata) - kako ćemo se organizovati da to što evropski fondovi nude doprinese infrastrukturnom razvoju Crne Gore i smanjenju „regionalnih gepova“.
“Tako da su to neka poglavlja koja ostaju za sami kraj. Tu postoji struktura i najveći dio poslova je urađen. U tom, često podcijenjenom izrazu - tehnički dio pregovora, koji je veoma važan dio pregovora i mnogo više nego tehnički posao - učestvuje značajan broj ministarstava i taj posao se polako privodi kraju”, navela je ona.
Slijedi strogi monitoring
Jedan dio zakonodavnog procesa svakako bi, napominje ona, trebalo da se završi, a dio investicija stavi u funkciju iznosa i vremena.
“Vjerovatno će, između procesa potpisivanja i ratifikacija, biti strogi monitoring Evropske komisije (EK) da li ćemo sve što je preuzeto odraditi”, dodala je Đurović.
Ukazala je da je, u političkom spektru, ostao nezavršen još jedan dio legislativne reforme - odnosno paket zakona koji bi treba da se usvoji u vrlo kratkom periodu.
“Formiranje Centralne izborne komisije (CIK) se logično nameće kao jedna od stvari koja mora da se uradi jer je to pretpostavka organizovanja normalnog izbornog procesa koji predstoji Crnoj Gori. Evo sad imamo još dosta izazova i u oblasti ekonomskog upravljanja - tako da svakako ova jesen nije počela monotono, a ova godina se tako neće ni završavati: biće puno izazova - od hibrndnih prijetnji kroz medijski prostor, dezinformacije, poluinforamacije, netačnosti - pa do aktera koji posredno koriste neke slabe kohezije u samoj zemlji i pokušavaju da na nekim produbljenim podjelama doprinesu da Crna Gora ne završi ono što je primarno - a to je u ovom momentu pregovarački process”, podvukla je Đurović.
Potrebna puna skupštinska sala
Ona je, na pitanje može li se reći da su blizu zatvaranja poglavlja 23 i 24, uzevši u obzir da kvorum nije ni utvrđen na sjednici Skupštine na kojoj je trebalo da se raspravlja o smjeni predsjednika zakonodavnog doma Andrije Mandića koji je izjavio saučešće povodom smrti presuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, te da je opozicija saopštila da prekida saradnju sa parlamentarnom večinom dok se ne omogući rasprava o ovom pitanju, poručila da tu ima još dosta posla.
“Ima još dosta toga u 23 i 24. U ovoj fazi integracija potrebna je puna skupštinska sala i jedinstvo na evropskom putu, ali i međusobna podrška i razumijevanje jer u EU ulazimo svi - ne samo vladajuća koalicija. Opozicija ima legitimno pravo da koristi sva sredstva parlamentarizma i parlamentarne borbe i da, afirmišući evropske vrijednosti, insistira na tome da se tačka dnevnog reda o izjašnjavanju o predsjedniku Skupštine stavi na dnevni red. S druge strane vlast apeluje na jedinstvo jer se ugrožava evropski put i tu imamo dosta insistiranja i isključivosti s obje strane. Sve nas to može koštati. Nijesam za to da se evropske vrijednosti ne poštuju u Crnoj Gori i mislim da ih većinska Crna Gora poštuje i da nam se ne može adresirati da smo društvo koje ne poštuje evropske vrijednosti - ali nije u redu ako jedan značajan dio izabranih predstavnika neodmjerenim izjavama dovodi u pitanje osnovne impresije koje bi trebalo da se šalju iz Crne Gore - da baštinimo evropske vrijednosti, da se jednako odnosimo prema prošlosti i budućnosti i da se na tome treba insistirati”, naglasila je Đurović.
Na pitanje može li doći do kompromisa je poručila da se očekuje da se o tome razgovara i da se poslanici demokratski izjasne.
“Demokratija je nekad bolna i ne prija i volja većine može da se nametne. Radi se o dignitetu instititucije Skupštine i ne treba bježati od toga da se poslanici izjasne. Ne prisustvovati sjednici nije fer i u redu i treba svi poslanici da se izjasne po pitanju koje je pokrenuto. Ako dobije podršku ostaće na toj funkciji, ako ne: nije ništa strašno da neko drugi dođe na poziciju predsjednika Skupštine i da se evropski put nastavi”, navela je Đurović.
I dalje možemo držati target 2028.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević je rekla da je devet pregovaračkih pozicija poslato Evropskoj komisiji, da će preostalih šest proslijediti do kraja septembra i da ćemo zatvoriti poglavlja 18 i 19 prije oktobarske Međuvladine konferencije (MVK). Đurović kaže da je to moguće, ali da ne bi trebalo licitirati sa sedmicama i mjesecima.
“Pa proceduralno sastanci koji treba da dozvole održavanje MVK se održavaju posljednih dana septembra, tako da je to hipotetički još moguće. Ali treba targetirati oktobar, novembar i decembar... Ne treba licitirati sa sedmicama i mjesecima, nije ništa strašno ako se malo probije. Mi i dalje možemo držati target 2028. da se sve to završi jer 2028. nije samo januar nego i decembar”, navela je Đurović.
Predsjednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je najavila da će 30. septembra predstaviti novi model pridruživanja, a Đurović poručuje da će to biti vrlo važno.
“Civilno društvo i akademija prate pažljivo šta dolazi iz raznih kuhinja u državama članica. Bili smo bomardovani sa nekoliko nezvaničnih dokumenata koji se bave reformom politike proširenja - od predloga ubrzane putanje, preko toga da se ide fazno ili da se uvode nove mjere zaštite. Sad se, 22. septembra, pojavio radikalan prijedlog jedne politčke partije u Njemačkoj za pravo veta za države nove članice. Biće vrlo važno što EK prezentira 30. septembra. Ono što bi Crna Gora trebalo da inststira je svakako da ostanemo u granicama osnivačkih ugovora, a ako razgovaramo o dodatnim mjerama prevencije „trojanskih konja“ i idenja unazad kad su demokratski procesi u pitanju - onda svakako možemo govoriti o nekim jačim zaštitnim mjerama i o nekom njihovom oročenom trajanju”, navela je ona.
Naš pristupni ugovor sjutra će se odnositi i na ostale
Interesenatno je, kaže Đurović, koliko su zemlje regiona stavile fokus na naše pristupanje EU i nacrt pristupnog ugovora ali se, kako je istakla, tonajavljuje kao nova generacija pristupnih ugovora i to će se sjutra odnositi i na njih.
“Tako da pod posebnom pažnjom posmatraju to sve: kako će se ponašati regionalno naši spoljno-trgovinski tokovi, šta će to značiti kada Crna Gora pristupi... ima dosta dilema i otvorenih pitanja koja se javno saopštavaju do nivoa da se, možda u nekim aspektima, čak i previše bave Crnom Gorom. Svako nek se bavi svojim dvorištem - tako ćemo najbrže napredovati, ali legitimno je jer se i njih na posredan način tiče”, rekla je Đurović.
Sa druge strane, kako je ukazala, imamo puno eksternih faktora: političkih turbulencija, zatezanja, dinamične javne scene i zajedničkog jedinstvenog stava da se radi o ranoj predizbornoj kampanji.
“Sve se vezue za taj 13. jun 2027. Već su sve poruke negdje na tom fonu i gledaju se neki strateški pristupi. Ovo je za mene i dalje državni projekat i nešto što je dobro za Crnu Goru i sve njene građane. Očekujem da će politika proširenja dati koristi novim državama članica, da će to svi građani moći da osjete bilo da rade, se liječe, traže posao, da se školuju ili bilo koju drugu svakodnevnu potrebu. U okruženju kao što je Zapadni Balkan ima puno prednosti za malu zemlju koja je strateški definisala članstvo kao svoj prioritet. Tako da treba gledati da se konsolidujemo i da probamo da ovaj proces okončamo”, istakla je Đurović.
