“Niže kamate znače manje opterećenje za budžet. Nije beznačajno na toliku glavnicu da li je kamata jedan procentni poen manje ili više. To otprilike dođe desetak miliona na godišnjem nivou ako je kredit recimo milijardu eura. To bi još više značilo za rejting države, i za bolju poziciju kod rejting kompanija, i niži rizik zemlje”, kaže Drecun.
Naime, Milatović je u intervjuu Rojtersu kao moguće opcije regulisanja pozajmice pomenuo refinansiranje druga, zamjenu kredita ili kombinaciju prethodne dvije. Za Drecuna najbolja opcija je zamjena.
“Najbolja opcija je zamjena. Ali nije mi dovoljno jasno na kakvo je refinansiranje mislio ministar. U suštini, ne vidim razliku između refinansiranja i zamjene, osim ako ima nešto što nam ministar još nije saopštio”, kaže Drecun.
POTREBAN JAK STRATEŠKI PARTNER
Na pitanje da li je realno i na koji način nastaviti sa gradnjom auto-puta prema granici sa Srbijom, poručuje: “Realno je taman koliko je bilo realno da počnemo i postojeću dionicu koja se privodi kraju”.
“Ja sam bio jedan od prvih koji je podržao ideju auto-puta, jer je to danas ne samo potreba već i neki znak da pripadate nekom višem civilizacijskom nivou. Ja sam i tada rekao da znam da će se sigurni probiti svi rokovi, ali da će se završiti kad-tad, što je ipak bolje nego da se ne nikad ne napravi. Mi bismo bili jedina zemlja u Evropi koja ne bi imala metar auto-puta. Auto-put moramo nastaviti nekim modelom koji ne bi opteretio budžet. Ako popravimo imidž i postignemo dobre ocjene na putu ka EU, onda bismo mogli naći nekog jakog strateškog partnera. Na tom putu moramo se manuti svih oblika šovinizma kojega ima na više političkih strana, nažalost”, kaže on.
Suviše smo mali, dodaje, da bismo se dijelili, jer upravo na tim podjelama propadaj u razvojne šanse.
REALAN RAST EKONOMIJE DO OSAM ODSTO
Iako Vlada predviđa rast ekonomije od 10,5 odsto u ovoj godini, za Drecuna to ipak nije realna projekcija.
“Mi smo prošle godine pali sa 100 na 83. Ako sad porastemo deset posto bićemo na 91 do 92. To znači da smo još daleko ispod nivoa 2019. godine. Mislim da je realan rast od sedam do osam posto, ponavljam pod uslovom da ne bude pogoršanja zdravstvene slikei mjera”, poručuje Drecun.
EKSPERIMENT NOVE VLADE
To što Vlada Crne Gore po modelu Grčke razmatra mogućnosti kreiranja profesionalno vođenih nacionalnih holding kompanija koje bi upravljale imovinom, za ekonomskog analitičara Predraga Drecuna predstavlja eksperiment. Ocjenjuje da je pretenciozno da se time bave ljudi koji nijesu rasli sa crnogorskom ekonomijom. Naša ekonomija se, jasan je Drecun, ne može voditi po udžbenicima sa koledža.
Naime, ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kazao je da je Vlada naslijedila loše vođena državna preduzeća, zbog čega razmatraju mogućnosti kreiranja profesionalno vođenih nacionalnih holding kompanija koje bi upravljale imovinom. Drecun kaže da nam nikakvi holdinzi i eksperimenti nijesu potrebni, već ljudi koji znaju i koji žele da rade, a ne partijski vojnici.
“Mislim da bi to bio eksperiment Zna se kako se radi sa loše vođenim preduzećima. Mislim da je pretenciozno da se time bave ljudi koji nijesu rasli sa crnogorskom ekonomijom. Naša ekonomija se ne može voditi po udžbenicima sa koledža”, poručuje.
Ekonomski analitičar kaže da ne postoji preduzeće u Crnoj Gori koje ne može da bude profitabilno, samo ako se pravilno vodi.
“Socijalistička preduzeća su ušla u probleme jer je u njima bilo bar duplo više radnika od potrebnog broja. Ali ih nije trebalo uništavati do kraja. Mnoga od njih su mogla nastaviti redukovano da rade, i vremenom da jačaju. I danas tvrdim da sva državna preduzeća mogu da budu produktivna i profitabilna, ako postavite prave ljude na prava mjesta, sa sviješću domaćina, i dobre sistemske kontrole. Nikakvi holdinzi i eksperimenti nam nijesu potrebni. Nama su potrebni ljudi koji znaju i koji žele da rade, a ne partijski vojnici”, poručuje Drecun.
Država može ograničiti rast cijena goriva
Na pitanje da li bi i na koji način država mogla da ograniči dalji rast cijena goriva u Crnoj Gori, kako bi se zaustavila poskupljenja, ekonomski analitičar odgovara potvrdno.
“Da, morala bi. Ja bih vodio politiku niskih cijena goriva, jer bi to oživjelo ekonomiju. Kroz intenzivniju ekonomiju došlo bi do porasta budžetskih prihoda, koji bi nadomjestio smanjenje fiskaliteta na gorivo. Treba uraditi analizu na bazi određenih mjerenja potrošnje goriva i naći optimalni odnos smanjenja akciza i ostalih opterećenja. Nijedna vlada do sad nije ozbiljno uradila neki model proširenja poreske osnovice, i snižavanja stopa, već samo nastavlja praksu prethodne vlade, uz male modifikacije stopa, po pravilu naviše”, zaključuje Drecun.
Prihodi od sezone iznad 70 odsto samo ako ne bude pooštravanje mjera
Govoreći o najavama Vlade da će ova sezona biti rekordna, Drecun je mišljenja da je veoma dobra u odnosu na očekivanja prije samo par mjeseci, ali daje teško moguće da će biti rekordna.
“Možda u nekom pokazatelju i prestignemo 2019. godinu, ali ufinansijskom iskazu ja bih bio zadovoljan da budemo na oko 70 odsto. Sve preko toga je fantastičan rezultat”, smatra.
