Odnos prema Kosovu biće mjerilo za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, uprkos tome što zvanični Beograd ne odstupa od politike da je ono sastavni deo Srbije i uprkos tome što najuticajniji svetski zvaničnici tvrde da uslov za ulazak u EU neće biti formalno priznanje kosovske nezavisnosti. Negde između već sada se smještaju različite opcije za rešenje ove situacije, a jedna od njih – podjela Kosova - i dalje je "na stolu", iako je sve strane zvanično odbacuju, kao što su to činile godinama unazad.
Novi uslov za ulazak Srbije u EU: Srbija je na dobrom putu da se rieši dugogodišnjeg političkog uslova za pristupanje EU – saradnje sa Haškim tribunalom. Istovremeno, Beograd je na isto tako dobrom putu da dobije novo političko uslovljavanje - u vidu uspostavljanja nekog vida saradnje sa Kosovom.
Redovni polugodišnji izveštaj glavnog tužioca Tribunala u Hagu Serža Bramerca (podnijeće ga ovog meseca) najvjerovatnije će ponovo biti povoljan po Srbiju, tako da se ova dugododišnja prepreka u pristupanju EU već može smatrati gotovo prevaziđenom. Naravno, potpuno će biti "izbrisana" tek hapšenjem i izručenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
U isto vreme, najuticajnije svetske metropole više nego jasno poručuju Beogradu da ne može da računa sa pristupanjem EU sve dok Kosovo tretira kao problem. "Nema posebnih preduslova za Srbiju da uđe u EU, ali ne vjerujem da će to biti moguće s Kosovom kao problemom unutar Srbije", opisao je šef francuske diplomatije Bernar Kušner krajem aprila poziciju najuticajnijih zemalja Evrope prema Srbiji.
Varijacije na ovu temu obično zvuče ovako - "uspostavljanje funkcionalne saradnje", "kompromis Beograda i Prištine" ili "rješavanje praktičnih pitanja", ali njihova suština je uvijek u tome da Beograd neće moći da računa da će sa sadašnjim odnosom prema Kosovu moći jednog dana da pristupi EU.
Čekajući odluku iz Haga: Srbija se uzda u to da bi početak rešavanja ovog pitanja mogao da bude odluka Međunarodnog suda pravde u Hagu o Kosovu, koja se, prema nezvaničnim informacijama, očekuje krajem jula. Ma kakva ta odluka bila, jasno je da će dopuštati objema stranama da je tumače u svoju korist. Jasno je, takođe, da ova odluka neće uticati na države koje su do sada priznale Kosovo da to preispitaju.
Ono što preostaje Beogradu, a to se i najavljuje, je konzerviranje sadašnjeg stanja, odnosno nastojanje da se ne poveća broj država koje Kosovo priznaju kao nezavisnu zemlju. Upravo takav razvoj nedavno je najavio Piter Fejt, medjunarodni civilni predstavnik i izaslanik Evropske unije na Kosovu, rekavši u Briselu da se nova priznanja očekuju upravo nakon odluke suda UN u Hagu.
Taj holandski diplomata je istom prilikom u Briselu, podnoseći izveštaj Političko-bezbednosnom komitetu EU izgovorio i "zabranjenu riječ" – podela Kosova. Ima razmišljanja o podeli Kosova, rekao je Fejt, ali za to postoji veoma slaba podrška u Prištini.
Sama činjenica da je koncept podele pomenuo glavni čovek EU na Kosovu i to na važnom sastanku u sedištu EU govori o "žilavosti" ove ideje, koju već godinama odbacuju, u zvaničnim izjavama i Priština i Beograd i zapadne zemlje. Medjutim, u tom konceptu leži, za sada još skrivena, namera Beograda da se ispetlja iz kosovskog čvora.
Korekcija zvanične politike: Prema nekim nagoveštajima, planovi Beograda su takvi da se podjelom otvara mogućnost da Srbija prizna Kosovo, tj. njegov ostatak, što bi Prištini otvorilo vrata ka članstvu u UN, a samim tim i u svim međunarodnim organizacijama, čime bi bila stavljena tačka na takozvano "kosovsko pitanje". Balkan bi, prema tim računicama, bio oslobođen kriznog nasljeđa i mogao bi da se posveti evropskom putu.
Nedavno se pojavila i informacija da je podjela Kosova u razgovorima sa stranim diplomatama pominjana – istina nezvanično, „ispod glasa“ – ne samo iz vrha država već i iz redova Srpske pravoslavne crkve. To navodi na zaključak da najuticajnije adrese u Beogradu lagano razmišljaju o promjeni „tvrde politike“ i da počinju da se u vrhu srpske države probijaju shvatanja da ignorisanje realnosti može da stvori velike probleme za Srbiju u budućnosti.Isuviše, međutim, ima znakova pitanja uz ovakav razvoj, što mu ne daje mnogo nade da postane realnost. Ali, za cjelokupni koncept već je smišljen eufemizam – "teritorijalno prilagođavanje" (territorial adjustment), koji je u uglednom časopisu Forin Afers lansirao američki profesor Nikolas Gvozdev. Već sam napor da se za osetljivu međunarodnu situaciju pronadje prikladan eufemizam, govori da je podjela Kosova opcija za, makar, akademsku diskusiju.
Da li će postati nešto više od toga? Teško je vjerovati jer, čak i da Beograd konačno tu ideju učini zvaničnom politikom, Priština nema razaloga da vraća točak istorije, osim ako je najvažnije međunardone adrese na to ne natjeraju.
Aleksanda Knežević
