Kako ističe, ako baš neko i želi objašnjenje, onda da se poslužimo politikom – u to se bar svi razumijemo.
“Konkretan primjer: u slučaju novog stablocida na Gorici (umiru čempresi), počinioci vele da su dobili odobrenje glavnog državnog arhitekte. Glavnom državnom arhitekti šefovi su zeleni: premijer (Dritan Abazović), Ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma (Ana Novaković Đurović), a tu je neđe i ministar ekonomskog razvoja i turizma (Goran Đurović). Između ostalog zahvaljujući obećanjima, tu su đe su”, navodi Ćulafić.
I sad, dodaje, ako si zeleni, tvoje je da legneš između tih čempresa i životom ih braniš.
“Ako si zelen, onda si mlad, naivan i neiskusan. Premijer, pomenuta ministarka i pomenuti ministar niti brane čemprese, niti su mladi, naivni i neiskusni. Jesu li se neđe u ovoj zelenoj priči ugurali zelembaći, ne znamo. Kad kažemo zelembaći, ne mislimo na guštere, jer će i oni nestati zajedno sa čempresima. Da pozeleniš od muke, ali ako je ovo volja naroda, onda ništa”, zaključuje Ćulafić.
