To je saopšteno na konferenciji “Migracije, ljudska prava i društvena inkluzija” koju je organizovao Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) u okviru projekta “Društvo bez predrasuda: Solidarnošću do jednakosti i inkluzije”.
Koordinatorka projekta CeMI, Milica Zrnović, kazala je da je istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana u odnosu na položaj migranata u crnogorskom društvu pokazalo da polovina građana ima neutralan stav o povećanom broju migranata koji ulaze u zemlju dok tek 11 odsto građana ima pozitivno mišljenje kada su migracije u pitanju.
“Oko dvije trećine građana Crne Gore nije uvjereno da je država u stanju da se adekvatno pobrine za migrante. Kada se govori o uticaju migranata na određene društvene aspekte, 41 odsto građana ima negativno mišljenje o uticaju migranata na nacionalnu i lokalnu kulturu. Kada je u pitanju stopa kriminaliteta šest od 10 građana Crne Gore smatra da prisustvo migranata povećava kriminalitet u društvu”, rekla je Zrnović.
Kada je u pitanju ekonomija, kako je navela, skoro 60 odsto građana zauzima negativan stav, 28 odsto smatra da uticaja nema, a samo šest odsto ispitanika vjeruje da prisustvo migranata doprinosi ekonomiji zemlje.
Čak 85 odsto građana nije upoznato sa pravima migranata.
“Oko 80 odsto građana smatra da broj migranata u njihovom okruženju nije prevelik, a tri četvrtine građana smatra da treba ograničiti broj migranata koji ulaze u državu. Ipak, 91 odsto građana bi pomoglo ovoj ranjivoj grupi posebno kada su u pitanju maloljetnici”, kazala je Zrnović.
Ona je rekla da 56 odsto građana smatra da bi poslodavci u Crnoj Gori trebalo da zapošljavaju migrante kojima je odobren status azilanata, ili kojima je data međunarodna zaštita, a 33 odsto građana smatra da migranti treba da imaju ista prava kao i građani Crne Gore.
Kada je u pitanju želja građana Crne Gore da emigriraju u druge države, 69 odsto njih je reklo da ne bi nikada emigrirali, a 27 odsto da bi.
“Pored istraživanja javnog mnjenja, sproveli smo i dubinske intervjue sa donosiocima odluka koji su nadležni u ovoj oblasti. Nalazi istraživanja su sastavni dio Analize koju smo publikovali. Pored toga, pripremili smo i video, kao i studiju slučaja u čijoj su izradi učestvovali studenti koji su radili na ovom projektu”, navela je Zrnović.
Projektni asistent IOM Crna Gora, Bojana Tomović, ocijenila je da su vladavina prava, jake institucije i dobro zakonodavstvo temelj za adekvatno, humano i uredno upravljanje migracijama.
“Jako je važno da su politike i projekti, kao i incijative zasnovane na podacima, da imaju ljudski aspekt i zaštitu ljudskih prava”, istakla je Tomović.
Načelnica Direkcije za prihvat stranaca koji traže međunarodnu zaštitu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore, Irena Rakočević, smatra da su svi dužni da izbjegavaju provizornost i da je važno da u svakom trenutku postoji humanitarni aspekt migracija.
Rakočević je kazala da je u Crnoj Gori u potpunosti uređen sistem migracija.
“Ono što jeste imperative svih državnih organa jeste da se strancima koji borave u Crnoj Gori omogući uživanje osnovnih ljudskih prava u punom kapacitetu. Činjenice nažalost govore da je ostvarivanje tih prava mnogo teže za ovu kategoriju lica. Ova lica, za razliku od svih drugih, samim rođenjem su vrlo često uskraćena za svoje osnovno ljudsko pravo, a to je pravo slobode izbora”, rekla je Rakočević.
Istakla je da Zakon definiše institute koji su jako važni, a jedan od njih je institut blagodati sumnje koji se primijenjuje u postupku odlučivanja o zahtjevu za međunarodnu zaštitu ili supsidijarnu zaštitu.
“To znači da kada stranac iznese lične podatke za koje se može utvrditi da su tačni, sve ostale činjenice koje iznese i koje se ne mogu provjeriti, organ, koji donosi oduku, je dužan da tumači u njegovu korist. Pomenuću još jedan institut klasičnog izbjegličkog prava, a to je zabrana protjerivanja stranca, bez obzira kako je ušao u zemlju”, pojasnila je Rakočević.
Projekat ‚‚Društvo bez predrasuda: Solidarnošću do jednakosti i inkluzije” sprovodi CeMI uz podršku Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u okviru projekta „Regionalna podrška zaštitno-osjetljivom upravljanju migracijama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj (IPA II fondovi).
