Čelsi tako sada u vitrinama ima trofeje svih evropskih klupskih takmičenja – pored Lige konferencija, po dva puta su osvajali Ligu šampiona, Ligu Evrope / Kup UEFA, Kup Kupova i Superkup.
Riječ je, pritom, o prvom porazu nekog španskog kluba u finalu evropskih takmičenja još od 2001. godine.
Betis je poveo već u devetom minutu, i to nakon izvrsne akcije. Na kraju je Isko poslao loptu ka Ezalzuliju, a on je efektnim šutem savladao Jorgensena.
Ostatak prvog dijela igre bio je dinamičan, pratili smo niz šansi, pri čemu je neuporedivo konkretniji bio sastav iz Sevilje. Kolosalnu šansu, pritom, propustio je Kardoso.
U završnom dijelu prvog poluvremena uslijedio je nešto osjetniji pritisak Čelsija, no bez rezultata – Betis je na odmor otišao uz minimalnu prednost.
Peh po španski sastav dogodio se u 53. minutu – usljed povrede, Ezalzuli je morao van igre.
Čelsi je stezao obruč i poravnao u 65. minutu. Fenomenalno je Palmer ubacio loptu sa nekih tridesetak metara iskosa, a Enco Fernandes je u srcu šesnaesterca spremno dočekao i glavom je poslao u mrežu.
Svega pet minuta kasnije – potpuni preokret. Opet je asistent bio Palmer, koji se izvrsno oslobodio čuvara, pa centrirao sa 15 metara – a u petercu je glavom loptu dočekao Džekson i bilo je 2:1.
Mogao je Džekson u 78. minutu da riješi sve – bila je to situacija dva na jedan, ali je igraču Čelsija pobjegla lopta i Adrijan je uspio da interveniše.
No, sve je bilo gotovo pet minuta kasnije. U glavnoj ulozi bio je Sančo – sjajno je zahvatio loptu u suparničkom šesnaestercu i sa nekih desetak metara iskosa uzdigao loptu, šutnuo ka daljoj stativi i pogodio.
Ipak, nije to bilo sve. U prvom minutu nadoknade, nakon brzog napada, Kaisedo je silovito poslao loptu sa 16 metara i bilo je 4:1.
