U tom slučaju, pravo na garantovane mandate u državnom i lokalnim parlamentima ne bi imali Crnogorci kojih je 43 odsto i Srbi koji čine 32 odsto stanovništva.
Bulatović je ponovio da Ustav ne definiše ko su nacionalne manjine i da to do sada nije definisao ni Zakon o manjinskim pravima i slobodama.
Kako je rekao listu Vijesti, postoje shvatanja da to nije neophodno uraditi i da to pravo mogu da koriste svi, uključujući Srbe i Crnogorce kao najbrojnije nacionalne populacije.
“Cilj Ustava nije da se zloupotrebljava neko pravo nego da ono koristi nacionalnim grupacijama kojima je zaista neophodno – Albancima, Hrvatima, Muslimanima i ostalima”, rekao je Bulatović.
Određivanje limita za pravo na afirmativnu akciju bio je jedan od glavnih problema u dosadašnjem radu skupštinske radne grupe zadužene za pisanje izbornog zakona.
Predlog opozicije da taj prag bude deset odsto načelno je podržala Demokratska partija socijalista, dok su takvo rješenje odbacile Socijaldemokratska partija i manjinske stranke, smatrajući da se time ugrožava građanski koncept države.
