Kako je Božović dalje naveo, Kurti je od samog starta rekao da je za francusko-njemački plan, ali je izrazio sumnju i rezervu zbog načina na koji će se ideja zajednice srpskih opština sprovesti.
“On je bio protiv toga da to bude na etničkim osnovama, kao što je Republika Srpska u BiH i izrazio je sumnju da to može da bude slučaj kada je u pitanju Kosovo i da će raditi u skladu sa Ustavom Kosova, ali i demokratskim načelima na tome da se na jedan drugačiji vid, oformi jedna drugačija zajednica. Nakon što je Lajčak, kao i ostatak tima koji je učestvovao u razgovorima Kosova i Srbije, objasnio ono što je kod Kurtija izazivalo sumnju, Kurti je rekao da će Kosovo potpisati francusko-nemački dijalog, a onda će se naknadno rešavati pitanje zajednice opština sa srpskom većinom”, kazao je Božović.
Kosovo neće podržati nešto što bi u najmanjom mjeri podsjećalo na Republiku Srpsku, dodaje Božović.
“Vidjeli smo da je to jedan izvor, u slučaju BiH, konstantne nestabilnosti koji za ovih dvadeset i kusur godina, nije proizveo nikakvu demokratiju, nije ljudska prava učvrstio, nije osigurao građanima prosperitet i održivi razvoj. Sve što ima predznak etničkog mislim da neće naići na podršku velikog broja sudionika. Ostaje da vidimo šta administracija SAD-a kaže, jer se njihova reč veoma ceni, sluša i njihova odluka je veoma jasna”, kazao je Božović.
Božović tvrdi da će tek sada početi da se ostavaruje građanski i demokratski standard koji je postojao krajem osamdesetih godina na prostoru regionu.
“Ispada da sve što se dogodilo u međuvremenu, da nas je vratilo trideset i četiri godine unazad, da ćemo tek sada kao standard i cilj imati dostizanje svega onoga što smo imali pre trideset i pet godina. To govori da je ta politika nacionalizma skroz pogubna i da je zapravo njen rezultat takav da su se sve ove godine izgubile na srljanje u pogrešnom smeru”, rekao je Božović.
