"Bogate zemlje svijeta grabe te vakcine. Mi ih pozivamo da stave na raspolaganje višak naručenih i čuvanih doza", rekao je on u video obraćanju na svjetskom ekonomskom forumu Davos koji se ove godine odvija virtuelno.
Oni koji imaju sredstva da nabave do četiri puta više vakcina nego što je potrebno njihovom stanovništvu odbacili su siromašne zemlje, dodao je on.
Slična upozorenja uputila je i Svjetska zdravstvena organizacija, protiv takozvanog "vakcinskog nacionalizma". Šef SZO Tedros Adanom Gebrejezus pozvao je bogate zemlje da stave na raspolaganje siromašnim višak njihovih doza vakcina preko mehanizma Kovaks, uspotavljenog radi ravnopravne raspodele vakcina u svijetu.
Preko tog mehanizma trebalo bi da se vakciniše 10 odsto stanovništva afričkog kontinenta ove godine. Druge vakcine treba takođe da stignu preko Afričke unije, koja se obavezala da će nabaviti 270 miliona doza afričkim zemljama.
Međutim Ramafoza, koji je sam pokrenuo tu inicijativu dok je bio predsjednik Afričke unije, rekao je da ta inicijativa za sada ima samo "marginalni uspeh".
Zvanično će Južna Afrika, najteže pogođena zemlja korona virusom na kontinentu, platiti svoje prve vakcine dobijene direktnim pregovorima vlade i laboratorije AstraZeneka, i to dva i po puta skuplje nego zemlje EU.
EU je nedavno objasnila da je od početka finansijski podržavala razvoj te vakcine, i prije nego što je imala garanciju o njenoj efikasnosti.
Većina afričkih zemalja koje su bile relativno pošteđene u prvom talasu pandemije, sada prolaze kroz drugi, jači talas. Pojava novih varijanti virusa, uključujući soj otkriven u Južnoj Africi koji se smatra zaraznijim, takođe je povećala juriš na vakcine.
Prema procjenama, Africi će biti potrebno 1,5 milijardi vakcina da vakciniše 60 odsto svojih 1,3 milijarde stanovnika, po cijeni koja se kreće između 5,8 i 8,2 milijarde eura.
