“Blic” saznaje u diplomatskim krugovima u Luksemburgu, da je zahvaljujući upornom zalaganju šefova švedske i rumunske diplomatije usvojena povoljnija varijanta zaključaka po kojoj Srbija ima vremena do kraja sljedeće godine da završi saradnju sa Tribunalom, odnosno da uhapsi preostale haške bjegunce, dok ne dobije status kandidata.
Postojala je bojazan da zbog zalaganja Holandije, nakon svakog narednog nepovoljnog izvještaja glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, dalje napredovanje Srbije bude potpuno blokirano i da se zaustavi i prije nego što se dođe do ispunjavanja uslova za sticanje statusa kandidata, što bi bilo veoma nepovoljno za Srbiju.
Kako “Blic” saznaje, i juče se, duže od pola sata, odvijala napeta debata na Savjetu EU, pri čemu su Švedska i Rumunija odigrale presudnu ulogu da bude usvojena blaža formulacija. Zahvaljujući formulaciji koja glasi da će “dalji koraci Srbije biti preduzeti kada (stajalo je osim ako) Savet jednoglasno odluči da postoji puna saradnja sa Tribunalom”.
- Biće mnogo lakše ako nađemo i isporučimo preostala dva bjegunca, ali izbjegnuta je glavna opasnost i u narednih godinu i više možemo da nastavimo nesmetano da radimo na evropskim integracijama - kaže za “Blic” izvor iz Vlade Srbije.
Ministri EU zatražili su od Srbije da primijeni sve preporuke koje je glavni haški tužilac dao Srbiji u junu 2010. godine kada su u pitanju podrška suđenjima koja su u toku i hapšenje preostala dva osuđenika za ratne zločine. Oni su istakli će da će pomno pratiti izvještaje o napretku u saradnji sa Tribunalom koje im bude davao glavni haški tužilac.
- Ovakvim zaključkom Savjet EU pronašao je dobar balans između toga da pošalje Srbiji poruku da je prepoznao korake koje je preduzela prethodnih mjeseci u pravcu poboljšanja dijaloga u regionu i inicijativa koje su dovele do toga da dijalog između Srbije i Kosova bude bolji s jedne strane i da će kada dođe do pitanja članstva uslov za Srbiju biti puna saradnja sa haškim Tribunalom s druge strane - objasnio je predsjedavajući Savjeta Stiven Vanekere, belgijski šef diplomatije.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić objašnjava za „Blic“ da niko od ministara na jučerašnjim sastancima nije stavio znak jednakosti između hapšenja preostala dva haška bjegunca i ocjene da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom kad je u pitanju dalje uslovljavanje Srbije u evropskim integracijama. Međutim, ako se pogleda iskustvo Hrvatske koja je dobila datum početka pregovora za članstvo u EU, a zatim je taj datum bio suspendovan više od sedam mjeseci sve dok nije izručila generala Antu Gotovinu, jasno je da će hapšenje Ratka Mladića ostati glavni uslov za Srbiju. Uslov će biti i ocjena sa koliko dobre volje Beograd vodi dijalog sa Kosovom.
- Svima nama je jasno da do hapšenja preostala dva optuženika mora doći - i to što ranije, to bolje. Što se tiče dijaloga sa Prištinom, ministri EU sa kojima sam razgovarao složili su se da bi svako uslovljavanje daljeg napretka Srbije ka EU rezultatima tog dijaloga bilo kontraproduktivno. Takođe, Srbija neće biti uslovljavana manjkom želje za dijalogom u Prištini - kaže Đelić za „Blic“.
- Prve stvari koje ćemo preduzeti da bismo što pre obavili posao oko priprema za pregovaranje je ojačavanje naše misije u Briselu i predlog Akcionog plana sa “deset evropskih zapovijesti” koje treba ispuniti da bi dobili status kandidata. Tu su, prije svega, saradnja sa Haškim tribunalom, donošenje Zakona o finansiranju stranaka, ukidanje blanko ostavki poslanika, rešavanje pitanja Roma i drugih koji su navedeni u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku. Poslaćemo, takođe, dodatnih osam eksperata koji rade u Vladi u Beogradu da bismo pojačali buduću ekipu za pregovore sa EU - kaže Đelić za „Blic“.
