Reperkusije te politike se, kako smatra, pokazuju i u Crnoj Gori.
Ističe da su svi mediji u Srbiji kontrolisani, izuzev marginalnih portala, samo je pitanje od koja dva politička centra moći, te da Crna Gora prati isti trend.
“Mislim na Vučića i Đilasa, i po tome je Srbija specifikum ne u regionu nego u Evropi. Crna Gora vrlo brzo i uspešno ide tim pravcem. Kao jedina država ili društvo koje, videćemo da li većinski ili ne, ima potrebu da prati najnegativnije trendove u regionu, a to su trendovi Vučićeve Srbije”, ocjenjuje istoričar.
Dačićev “napad” na Angelu Merkel uz saglasnost Kristofera Hila
Šef srpske diplomatijeIvica Dačićje nedavno, u svojevrsnoj retrospektivi srpske spoljne politike, na veoma neuobičajen način, podsjeća Bešlin, govorio o doskorašnjoj njemačkoj kancelarki Angeli Merkel u, za jednog šefa diplomatije, netipičnom denuncijatorskom maniru. Kada je Velika Britanija protežirala inicijativu o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, prema Dačićevim riječima, zvanični Beograd nije imao namjeru da od Moskve traži da uloži veto, ali da je, kako je rekao, ohrabrenje za takav potez došlo iz Berlina. Štaviše, Dačić upotrebljava izraz “guranje ka Moskvi”.
“Mislim da je na to uticala njegova bliskost sa novim američkim ambasadorom u Beogradu Kristoferom Hilom. Da bi ste na takav način kompromitovali Angelu Merkel, morate da imate podršku nekoga veoma moćnog. Po onome što izgovara javno, ne samo Dačić nego i Kristofer Hil, a pošto je Merkel bila očito suprotstavljena američkim interesima u našem regionu, braneći vrlo često ruske, odnosno, Putinove interese, mislim da je ovo išlo uz saglasnost Kristofera Hila”, istakao je Bešlin.
Smatra da se Hilov odnos može objasniti činjenicom da je on samo nastavio politiku koju je sprovodio Ričard Grenel, diplomata bivšeg američkog predsjednikaDonalda Trampai činjenicom da se predsjednik, u konkretnom slučaju, Džo Bajden, u prve dvije godine mandata uglavnom bavi unutrašnjim pitanjima.
“Tek ćemo videti kakav će rezultati biti takozvanih midterm izbora u Americi, jer postoji mogućnost da će Bajdenove Demokrate koje su sada na vlasti izgubiti izbore, više okrenu spoljnoj politici, jer im za to uglavnom nije potrebna podrška Kongresa”, smatra Bešlin.
Podizanje migova Vojske Srbije zbog dronova još jedan politički spin
Kada je riječ o agresiji dronovima koji su primijećeni oko administrativne linije sa Kosovom, Bešlin smatra da je to još jedan Vučićev spin.
“On ima potrebu da pravi svako malo neku dramu i tenziju. Svaki put kad se od njega očekuje da donese neku državničku odluku ili da ispuni neka od ranije datih obećanja, on počinje da pravi dramu i ovo je još jedan jeftini vodvilj, spin njegovih propagandnih medija gde on diže migove na neki komercijalni ili nije bitno kakav dron, koji je neka vrsta igračke. Može da snima naravno, ali dizati migove je nezabeleženo. Vučić ima mnogo ozbiljnijih problema i on kao i obično skreće temu i sluđuje javno mnjenje i svoje birače time što pravi neki od ovih cirkusa i spinova”, kazao je Bešlin.
Foto: Gradski portal
Dodaje da je sramotno gledati tu jeftinu propagandu.
“Ne morate biti nikakav vojni stručnjak da shvatite koliko je sve to jeftino, da se pitate kome je u stvari namenjeno. Očito postoje ljudi koji se primaju na to – mislim na onaj deo Srbije koji glasa za Vučića, iako nije namenjeno samo njegovim biračima. To je namenjeno generalno sluđivanju ljudi. Autoritarni režimi ne funkcionišu uvek tako da ljude ideologizuju ili što ih indoktriniraju do kraja, nego što ih depolitizuju. Dakle, cilj je bar polovinu ljudi, ili makar većinu, potpuno uplašiti, sludeti i ostaviti van politike, da ljudi kažu ne interesuje me ovo, ne mogu ovim da se bavim. Na neki način anestezirati politički većinu stanovništva, i onda uz pomoć one trećine kupljene, sluđene i ucenjene, znači preko te trećine vladati i društvom i državom”, objašnjava istoričar.
Narod ne želi da se prisjeća devedesetih
Bešlin smatra da je veliko pitanje je da li su ljudi zaboravili ili jednostavno ne žele da se sjećaju što se događalo devedestih godina.
“Do prije deset godina većina ljudi jeste bila svesna šta se tada desilo. Ono što mi ne smemo sada da apstrahujemo je činjenica da vučićizam i ta propaganda i rehabilitacije 90-tih godina traje punu deceniju. Dakle, deceniju traje jedna užasna revanšistička politika kulture sećanja, kojom se do kraja rehabilituju 90-te godine, ratni zločini i zločinci, i čitava ta agresivna politika kroz auto-viktimizaciju, odnosno kroz narativ o ugroženosti Srba 90-tih i da se Miloševićeva Srbija samo branila. I to je nešto čemu je Vučićev režim pristupio vrlo ozbiljno. Ako smo mi tokom petooktobarske decenije govorili o istorijskom revizionizmu, Vučić od odlaska na vlast 2012. godine, od istorijskog revizionizma koji je zatekao, počinje politiku istorijskog revanšizma. Posebno od 2015. godine koju ja vidim kao prelom, to je ona britanska rezolucija o Srebrenici, kada oni do kraja zatvaraju krug u smislu rehabilitacije, heroizacije i proglašavanja ratnih zločina i zločinaca iz 90-tih za heroje, a te ratove kao isključivo odbrambene”, kazao je Bešlin.
Oni, kako ističe, žele revanš.
“Ivica Dačić je u jednom momentu otvoreno rekao ‘ovo je bilo samo prvo poluvreme, drugo poluvreme tek sledi. Mi nismo zadovoljni, govoreći o Srbiji, postojećim poretkom na Balkanu’. Nemojte zaboraviti da su oni i kada su poraženi 90-te godine, a nisu do kraja poraženi posebno u Bosni, stalno govorili promeniće se međunarodne okolnosti. Sve smo radili kako treba ali nam međunarodne okolnosti nisu išle na ruku, kad se to promeni pokušaćemo ponovo…Oni su svetsku ekonomsku krizu iz 2008. godine, Bregzit, pobedu Trampa, naizgled jačanje Rusije, a vidimo kako danas izgleda to stvarno ‘jačanje Rusije’, oni su sve te činjenice protumačili da se istorijske okolnosti radikalno menjaju, te da se ceo međunarodni poredak ruši, poverovali su u vlastitu propagandu da je to moguće”, zaključuje Bešlin.
