Oni kažu da je apsurd da premijer ne stoji iza navedenog pokreta, a pokret na čelu sa njegovom savjetnicom stoji iza njega.
“Još je apsurdniji predizborni naziv pokreta sa borbenim pokličom „Ne damo Nikšić“. Kao što se nekad, u Jugoslaviji, klicalo“Ne damo Trst“, u vrijeme konfrontacije sa susjednom zemljom oko teritorije koju su oslobodili jugoslovenski partizani. To je onda imalo smisla. A „Ne damo Nikšić“ potpuno je besmisleno, glupo, ponižavajuće za Nikšić.”, ističu oni.
Oni se pitaju od koga formalni I stvarni osnivači pokreta brane Nikšić, kome „ne daju“ ovaj grad, ko su oni koji „ne daju grad“?Šta se to desilo sa Nikšićem da ga „ne daju“? Ako ga „odbrane“, šta to znači, čiji će Nikšić tada biti, šta će to urade Nikšiću ako ga „odbrane“? Ovo su samo neka od sasvim logičnih pitanja u vezi sa izbornom listom pokreta Ne damo Nikšić.
“Litijaški prepisan slogan „Ne damo Nikšić“ po svojoj suštini je vrlo opasan. Prije svega, u potpunoj je suprotnosti sa retorikom osnivača da žele pomirenje u Crnoj Gori. Kakvo „pomirenje“, ko su strane u „mirovnom procesu“, oko čega treba da se pomire.
„Ne damo Nikšić“ može da znači da se Nikšić „ne da“ samim Nikšićanima, bar velikom broju njih, da se „ne da „ Crnoj Gori“ ili Crnogorcima. A kome to savjetnica Krivokapića namjerava da da Nikšić, pošto ga odbrani?
Nikšićani, mi vas ne učimo. Samo postavljamo pitanja koja, sigurni smo, i vi sami postavljate. Nijesu Nikšićani zaslužili, nikad tako nije bilo, da ih neko „daje“ ili „ ne daje“. Ne dajte se Nikšićani! “, zaključuju.
