Ovde savjesti nema, jer da je ima prvo bi "anđeli" pogledali svoj dom u kome više od 450. 000 penzionera živi od 15.000 dinara mjesečnih primanja, broj nezaposlenih premašio je milion a svako osmo dijete u Srbiji je gladno! Sve nam je to njihova borba dala od Osme sednice do danas, rat, krv, suze, pljačka, beda i moralna i materijalna i sada na East riveru ponavljači skorašnje istorije, leleču o nepravdi prema "našim" ratnim zločincima!!! 
Piše: Beba KAPIČIĆ
"Naš cilj je, i mi našu zemlju vidimo da 2004.g. bude zvanični kandidat za EU, da 2010.g. bude ravnopravni član EU. Sve prepreke na tom putu ćemo uklanjati, bilo da se zovu Milošević, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni... Srbiju ne može ništa da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja."
Zoran Đinđić
Dokopasmo se proleća, započelo je haotično kao i naša politička scena, red kiša, red sunce, malo snega, čas zimsku kaputi a onda kratki rukavi, uprkos svemu pupoljci najavljuju raskošno budjenje prirode!
April u Beogradu: politikanti jedan u klin, drugi u ploču, ti nećeš a ja hoću, leti se, trči se, žuri se, pada se, skače se, kolut preko glave, dramatično do bola, agonija a onda ekstaza, kolektivna ekskurzija u patrijaršiju da im Bog pomogne. A Boga nema da usliši molitve, svetovne vlasti EU rekle su svoje; Kosovo je nezavisna država ! Sve miriše na izbore, ljubičice i zumbule!
April budi tužna sećanja na jedno ne tako davno doba, na 6. april 1992. g. kada je počela opsada grada Sarajeva koji je bio i srce i duša Jugoslavije, grada koga su sa brda ubijali da zatru svaki suživot na ovim prostorima poslednji stanari Ševeningena! Njima se sudi a nalogodavci monstruoznih zlodela šalju u pomoć ovih dana Mileta srpskog da ih odbrani od neodbranjivog, demantujući sebe i menjajući svoj iskaz iz 2003.g.
April u Njujorku: U Ujedinjenim nacijama performans za unutrašnju upotrebu izvode kosovski božuri, sa vrha sveta, sa
Kako reče savetnik mu a najverovatnije i tekstopisac, prof. Pravnog fak. Smiljin pitomac Oliver Antić, predsednik Srbije je održao historijski govor na ni manje ni više 42 ili tri (ne seća se tačno Oliver ) stranice, koliko je to karaktera u koje su se ugradila četiri poslednja predsednika Srbije, Milošević, Voja K, Tadić Boris i naravno Toma aktuelni vidi se iz pozicije u kojoj se danas nalaze građani ove unesrećene zemlja na brdovitom Balkanu!
Ajnštajn je rekao da ne možemo rešiti probleme na isti način na koji smo ih stvorili; ovde to ne vredi jer u samozanosu, megalomaniji i pretencioznosti, predsednik " sveta" i predsednik zemlje Srbije teoriju relavititeta pokušavaju izmeniti teorijom relativnosti! Ista priča iz devedesetih o ugroženosti, nepravdi, različitim aršinima ponovo je otišla u etar sada zloupotrebom položaja patološki ambicioznog momčića iz našeg sokaka Tadićevog junoše, koji je do tog mesta i došao zahvaljujući zloupotrebi položaja ničim zasluženog mesta ministra vanjskih poslova Borisove neslavne administracije!
Muka nemirne savjesti: Andrić je rekao da na zemlji postoji samo jedno istinsko stradanje; to je muka nemirne savesti!
Ovde savesti nema, jer da je ima prvo bi "anđeli" pogledali svoj dom u kome više od 450. 000 penzionera živi od 15.000 dinara mesečnih primanja, broj nezaposlenih premašio je milion a svako osmo dete u Srbiji je gladno! Sve nam je to njihova borba dala od Osme sednice do danas, rat, krv, suze, pljačka, beda i moralna i materijalna i sada na East riveru ponavljači skorašnje istorije, leleču o nepravdi prema "našim" ratnim zločincima!!!
Zaboravljaju aktuelni pohod sa brojno nadmoćnom I opremljenom JNA na teritorije sa teorijama "gde je srpska noga kročila tu su srpske zemlje" u kojima su zdušno učestvovali, zaboravljaju Karlovac, Karlobag, Viroviticu, etničko čišćenje, genocid u Srebrenici, za koji sa govornice UN aktuelni predsednik ima novi naziv; apostrofirani zločin!!!
Jeremić izbačen iz rođene stranke, sa ambicijom koja se u normalnim zemljama dobrano leči izjavio je da je; međunarodno krivično pravosudje neka vrsta svete krave, koju se nije niko usuđivao da kritikuje!
Pravda za Jeremića: Sada se našao on koji se obrazovao po mrskom mu zapadu dok su hiljade njegovih vršnjaka uzaludno ginule na prostoru bivše Jugoslavije, sa hipotekom zemlje u čije ime su činjeni najveći zločini da priča o pravdi, zloupotrebljavajući govornicu Ujedinjenih nacija, globalne institucije nastale nakon Drugog svetskog rata kako bi spasila naredne generacije od užasa rata, potvrdila veru u ljudska prava i veće slobode? Sa čim se graniči ludilo i koliko će nas još koštati ovakvi pretstavnici po belom svetu? Zar je to politika koja vodi pomirenju u regionu ili novo otvaranje svežih rana da se nikada nezaleče?
Da li ih je na sve ovo uputila SPC i patrijarh srpski, kod koga idu svakih pola sata, onaj kome za razliku od novog pape koji ne želi da živi u raskošnom Vatikanu, traže smeštaj u vili na Dedinju?
Ne očekujem, kaže balkansko momče kolibrijevih moždanih kapaciteta, da će ova rasprava biti završena sutra, već mislim (on misli) da će biti novih epizoda u diskusiji međunarodnog prava, a sva se njegova " mudrost" poput malog mehurića od sapunice raspršila na nebu iznad Velike Jabuke, grada svih vera i nacija. Ako je Toma deo reformisane SNS, sa pisanim mu referatom o svetskoj zaveri protiv najvećih zločinaca iz najkrvavijeg pohoda posle Drugog svetskog rata, na sledećim izborima belih listića i apstinencije ne sme biti!
Kako reći NE: Kakva god bila sadašnja opozicija, građani Srbije moraju zbiti redove, otstraniti lopove i mangupe iz svojih redova, reći istinu i istorijsko NE povratku u devedesete, bolesnom nacionalizmu, poremećenim umovima, salonskim fašistima, crkvenom kleru i svima koji u sunovrat vode ovaj narod koji je 27 marta 1941.g. ušao u antologiju najčasnijeg herojskog otpora Hitleru, najvećoj pošasti savremenog sveta!
"Naša generacija je generacija koja ima ogromnu odgovornost...mi imamo misiju. Ta misija nama lično ne može da donese nikakvu počast, ne može da donese nikakvo materijalno blagostanje, jer vreme u kome naša generacija deluje je vreme askeze i vreme odricanja. Samo oni koji su spremni da se odreknu svog ličnog blagostanja, mogu da kažu, mi spadamo u onu generaciju u Srbiji, koja je Srbiju spasila, mi smo ljudi nove politike."
Iz govora Zorana Đinđića na skupštini Demokratske stranke,02.02. 1995. godine.
