(Iz Beograda za Portal Analitika)
Jednim negativnim odgovorom Evropskoj uniji Srbija je stvorila konfuziju na unutrašnjo-političkoj sceni i otvorila staro pitanje u kojem je ključna reč - izdaja. Da li je takvim potezom Srbija izdala svoje građane i usporila put ka EU? Ili je, sasvim suprotno: EU izdala Srbiju - nudeći joj ultimativni sporazum sa Prištinom - za koji se znalo da je neprihvatljiv?
U novonastaloj situaciji najbolje su prošli glavni akteri priče Srbi na severu Kosova, međutim, oni su po rečima Rade Trajković izvojevali pirovu pobedu.
Sa druge strane, Srbi u Srbiji su postali najveći ekonomski gubitnici. Prema rečima republičkog poslanika iz Odbora za evropske integracije Lasla Varge, gubitak jedne godine u evrointegracijama je gubitak dve milijarde eura bespovratne pomoći Evropske unije!
(Ne)jasni stavovi: U očekivanju nastavka dijaloga između Beograda i Prištine u igru je ponovo ušla Rusija, ali sada sa jasnom porukom:
"Od Rusije se očekuje više nego od same Srbije. To nije ispravno. Vi treba da odlučite kakav stav da zauzmete... Uvek ćemo podržati stav koji budu formilisali srpski rukovodioci", rekao je premijer Rusije Dmitrij Medvedev premijeru Srbije Ivici Dačiću u Moskvi.
I predsednik Rusije Vladimir Putin bio je veoma jasan po pitanju kuda treba da ide Srbija. Posle sastanka sa Dačićem, Putin nije dao izjavu, ali njegove stavove tumačio je srpski premijer: "Putin je realan čovek i razume da su evrointegracije deo našeg okruženja, jer mi nismo deo evroazijskog prostora".
Baš u vreme kada je Dačić boravio u Moskvi prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa francuskim i nemačkim parlamentarcima saopštio javnosti da od dobijanje datuma za početak pregovora sa EU "verovatno nema ništa".
-Razočaran sam zbog toga, nećemo nikoga ni za šta da molimo, Srbija je posvećena modernizaciji i napretku, od EU očekujemo poštovanje zbog svega što smo uradili u prethodnih sedam meseci, naveo je Vučić, navodeći da je sada važan termin nastavka dijaloga sa Prištinom.
Istoga dana na trećoj strani radio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On je u Ujedinjenim nacijama na debati o ulozi međunarodnih krivičnih sudova u procesu pomirenja oštro kritikovao Haški tribunal uz ocenu da je rat na prostoru SFRJ bio uvertira u otimanje Kosova. Ipak, istovremeno je rekao da je Srbija spremna na pomirenje.
"Kada sam rekao da Srbija veruje da zločinci treba da budu kažnjeni mislio sam da svi izvršioci, organizatori i naručioci treba da budu izvedeni pred sud… Kao predsednik Srbije, dužan sam da branim svoj narod. S druge strane, ne želim niti sam u obavezi da štitim one njegove pripadnike koji su u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili u Srbiji prekršili zakone...", naveo je Nikolić.
Razlaz političkog vrha i crkve : Ovakvi istupi ljudi iz političkog vrha stvorili su konfuziju kojoj će se strani Srbija prikloniti i da li je njena želja da se ceo proces oko Kosova vrati pod okrilje UN uz pomoć Rusije. Na poslednji deo pitanja odgovorio je ruski premijer nakon sastanka sa Dačićem, ali na pitanje zašto se građanima šalju poruke iz kojih se jasno vide dve koncepcije oko pitanja Kosova - nema jasnih odgovora.
Prema trenutnom ponašanju i izjavama trojice ljudi iz državnog vrha jasno se vidi da je put ka rešenju kosovskog problema - generacijski. Na jednoj strani su Vučić i Dačić koji zagovaraju modernizaciju Srbije i što brži put ka EU iz čisto pragmatičnih razloga u kojima je ekonomija presudna, dok Nikoliću više prija epska retorika crkve - koja podseća na 500 godina patnje pod Turcima i poziva narod na dalju patnju.Takve pozive dan uoči odgovora EU oštro je prekinuo Dačić.
"Nije poruka za narod da svi treba da budemo nabijeni na kolac i da 500 godina treba da trpimo da bismo dočekali da se oblaci sklone sa našeg neba. Za to vreme narod treba da preživi. Vlada Srbije treba da brine o zemaljskoj Srbiji", rekao je Dačić podsećajući Sinod SPC-a da svoja pisma šalju iz Beograda i da je srpski patrijarh još 1690. godine napustio Kosovo. “Ne smemo nastavljati ratove u kojima smo sve bitke izgubili, valjda neku treba i da dobijemo", naveo je premijer Srbije.
Dan nakon toga portparol SPC-a Irinej Bulović rekao je: "Ne bih komentarisao premijerovu izjavu". Premijer je tako zatvorio polemiku sa crkvom, ali ne i sa kosovskim Srbima.
Integracija kosovskih Srba: Rada Trajković, koja je poslanik u kosovskom parlamentu, zamera i sadašnjoj i prošloj vlasti u Beogradu da idu pogrešnim putem u rešavanju problema Kosova.
"Mi ništa ne znamo. Imamo obećanja da će institucije Srbije opstati na Kosovu. Beograd je poslodavac za preko 60 hiljada kosovskih Srba, a Priština za nešto više od tri hiljade", navela je Trajković ocenjujući da je prvo trebalo da se pregovara o uslovima u kojima će živeti Srbi na Kosovu, pa tek onda napraviti integrisane prelaze koji su ustvari granica prema Srbiji.
"Videla sam Dačićevu izjavu da Beograd treba da ponudi razgraničenje, da li to znači da se tri opštine sa juga Srbije: Preševo, Bujanovac i Medvedja, zamene za opštine na severu Kosova, da li je to plan B", zapitala se Trajković. Ona smatra da Beograd može da pomogne kosovskim Srbima tako što će svi Srbi sa Kosova napraviti jedinstveno političko telo u kojem će zajednički rešavati probleme i donositi odluke.Trajković je zaključila da bi suštinski dogovor pomogao i Srbima i Albancima, a da bi se on desio potrebno je uspostaviti institucionalne mehanizme. "Da li su ovo samo pregovori samo o severu Kosova bez juga", navela je Trajković koja živi i radi u Gračanici.
Ohrabrujuće poruke: U momentu dok se čeka zvanični odgovor Brisela da li će se pregovori nastaviti iz EU i SAD stižu ohrabrujuće poruke u cilju nastavka dijaloga sa Prištinom, pominje se čak i dolazak Ketrin Ešton u Beograd 17. aprila.
Predstavnik EU u Srbiji Vensan Dežer rekao da još uvek nije sve izgubljeno što se tiče dobijanja datuma za početak pregovora Srbije i EU, dok je SAD ambasador u Srbiji Majkl Kirbi naveo da još uvek ima mesta za dijalog.
"... Kada su pregovori u pitanju uvek postoji opcija da neko mora malo nešto da da, a da onda neko drugi malo popusti, pa verujem da će toga biti na obe strane", rekao je Kirbi izrazivši uverenje da su obe strane svesne da je u njihovom interesu da dodje do trajnog rešenja.
Ambasador Kirbi je posebno podsetio na nedavni susret predsednika Srbije Tome Nikolića i potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Vatikanu ocenjujući da je zainteresovanost za pregovore obostrana i da je SAD u njih uključena i prisutna samo što ne sedi za pregovaračkim stolom.
O odlučujućoj ulozi SAD u pregovorima u više navrata podsetili su i srpski analitičari koji gotovo svakodnevno govore o ovom problemu.
Za prof dr Predraga Simića sa Fakulteta političkih nauka atmosfera je apokaliptična, ali mesta za pregovore još ima. "Do dogovora se mora doći. I Beograd i Priština vide da će na kraju preseći SAD. Evropa je pokazala da ne može ništa da napravi, ali nećemo brzo prevazići postojeće stanje na Kosovu jer je mnogo stereotipa i padamo u nacionalnu retoriku", ocenio je Simić.
Iako je EU ispostavljanje uslova oko pregovora Beograda i Prištine prepustila Nemačkoj, bivši ambasador u Nemačkoj dr Ognjen Pribićević kaže da Nemačka nije srećna zbog toga i da se neće još dugo baviti pitanjem Kosova."Ključnu ulogu, kao što imala i u Dejtonu, a sada oko pitanja Kosova, imaće SAD", smatra Pribićević uz ocenu da EU nema ono što SAD ima – "nosač aviona. Koncept EU je takav da ima sve osim vojske", rekao je Pribićević.
Međusobni ustupci: I dok je Beograd rekao “NE” sporazumu upravo zbog toga što Priština nije pozitivno odgovorila na zahteve da Srbi sa severa Kosova dobiju izvršnu vlast, da biraju svog šefa policije, imaju svoj Apelacioni sud i da na prostoru severa Kosova ne bude vojska Kosova nezvanični izvori govore da bi ipak moglo doći do dogovora.
Naime, Priština bi mogla da pristane da umesto kosovske vojske na severu Kosova budu snage NATO i da Srbi imaju svog regionalnog šefa policije. Beograd bi zauzvrat odblokirao učešće Kosova u nekim međunarodnim institucijama, ali se ne zna da li to podrazumeva i dobijanje stolice Kosova u UN što je Dačić pre dva meseca usput pomenuo.
Ipak, pre svih ovih nezvaničnih informacija potrebno je dogovoriti mesto i vreme nastavka pregovora i videti šta će 16. aprila pisati u izveštaju EK o napretku Srbije.
Violeta CVEJIĆ
