Predsjednik Odbora direktora KAP-a, Aleksej Arnautov, uputio je dopis Skupštini uoči, kako je naveo, istorijskog glasanja o planu restrukturizacije KAP-a koje će uobličiti budućnost Crne Gore i njenih građana.
„Vaša odluka oblikovaće budućnost najprepoznatljivijeg biznisa u zemlji, jednog od stubova njene ekonomije i ključnog faktora izvoza, kao i simbola vjekovima dugog prijateljstva naroda Crne Gore i Rusije. Predloženo restrukturiranje KAP-a osigurava dugoročnu održivost kompanije koja kako takva postaje atraktivnija za nove investitore“, naveo je Arnautov u dopisu predsjedniku parlamenta, Ranku Krivokapiću i poslanicima.
Plan se, kako je objasnio, temelji na globalnoj industrijskoj praksi i trenutnoj situaciji svjetskog tržišta u toj oblasti industrije i predviđa pretvaranje postojećeg duga u akcijski kapital, obezbjeđivanje električne energije po cijeni od 27,5 EUR po megavatu (MW )uz šestogodišnji ugovor o snabdijevanju strujom i postepenom otplatom postojećih dugova.
„Ukoliko Skupština Crne Gore usvoji plan restrukturizacije, Centralno evropska aluminijumska kompanija (CEAC) će kao znak dobre volje ustupiti postojeće akcije KAP-a Vladi, zajedno sa mogućnošću upravljanja kompanijom“, naveo je Arnautov u dopisu.
U CEAC-u vjeruju da će predloženi plan restrukturizacije vratiti KAP na pravi kolosjek, obezbijediti mu održivu budućnost i omogućiti državi Crnoj Gori da privuče više investicija.
„Rusija i Crna Gora imaju posebnu povezanost. Ukoliko dobro izaberete, ukoliko glasate za podršku planu restrukturizacije KAP-a, glasaćete za bolju budućnost Crne Gore i za trajne, uzajamno značajne odnose između Crne Gore i Rusije“, poručio je Arnautov poslanicima.
Izvršni direktor KAP-a, Jurij Moisejev, saopštio je na konferenciji za novinare da bi prema planu restrukturizacije broj zaposlenih u KAP-u trebalo da bude sveden na 500, što je optimalan broj koji može da obezbijedi efikasno upravljanje tehnološkim procesima u fabrici.
“Uz to svi dugovi KAP-a biće konvertovani u akcijski kapital. Na taj način KAP oslobađamo svih dugova, kompanija počinje da radi profitabilno, biće u situaciji da uzme kredite za razvoj i postati privlačna za investitore”, kazao je Moisejev.
On je, komentarišući pojedine navode da ruski vlasnik, odnosno En plus grupa, u KAP nije uložila 200 miliona eura, saopštio da je taj podatak potvrđen knjigovostvenom evidencijom i revizorskim izvještajima.
Moisejev je rekao da će, ukoliko se donese odluka da se angažuje neka od stranih revizorskih kompanija, biti na raspolaganju i dostaviti sve materijale i izvještaje.
Arnautov je u dopisu Skupštini naveo da su spremni da reviziju poslovnih operacija KAP-a uradi bilo koja revizorska kuća sa najboljom reputacijom iz „velike četvorke“ (PwC, KPMG, Ernst & Young, Deloitte).
„Po našem shvatanju, glavna prepreka usvajanju plana restrukturizacije je tvrdnja da se CEAC-ove akcije mogu nasilno dobiti. Uprkos takvim tvrdnjama, ne postoje pravne osnove za nasilno preuzimanje CEAC-ovih akcija ni u KAP-u ni u Rudnicima boksita Nikšić. Takvi zahtjevi temelje se na sumnjama u osnovanost dugova KAP-a ka CEAC-u, En plus Grupi i VT banci“, rekao je Arnautov.
On je poručio da je želja ruskog vlasnika sa jednom takvom revizijom tim prije veća ako se uzme u obzir činjenica da je En plus grupa investitala više od 200 miliona EUR u crnogorsku ekonomiju od 2005. godine.
„Želimo da taj iznos bude potvrđen od nezavisnog revizora“, precizirao je Arnautov.
Moisejev je ocijenio da je programirani stečaj u KAP-u varijanta koja ne vodi nikuda.
“KAP neće moći da funkcioniše u takvoj jednoj situaciji kada postaju aktivni svi sudski procesi. Realizacija i proizvodnja u tom slučaju je nemoguća”, tvrdi Moisejev.
Arnautov je u dopisu naveo da se programirani stečaj KAP-a ne može prihvatiti kao mogućnost zbog minimuma zaliha i nestabilnog snabdijevanja električnom energijom koji su od vitalnog značaja za kontinuiranu proizvodnju kakva je proizvodnja aluminijuma.
„Bilo kakav pemećaj vodio bi do neprogramiranog stečaja u KAP-u, gašenju proizvodnje u automatskom isplatom iz državnog budžeta od otprilike 102 miliona EUR koji je vezan za državne garancije. Jednom kada se proizvodnja ugasi, ponovno pokretanje proizvodnje zahtijeva jako puno vremena i milione eura investicija, koje bi proces oživljavanja KAP-a i privlačenja novih investitora učinio potpuno neuspješnim“, objasnio je Arnautov.
Moisejev je rekao da KAP ima dva puta - prvi je prihvatanje odnosno usaglašavanje predloga Vlade, što označava razvoj i procvat fabrike, dok sve ostale varijante vode zaustavljanju KAP-a.
Ukoliko se u srijedu na sjednici Skupštine ne usvoji predlog Vlade, Moisejev je rekao da će se plan dalje razmatrati i da će opet imati šansu da ubijede opoziciju u suprotno.
Moisejev je komentarišući ukupne dugove KAP-a, saopštio da trenutno ne može da navede nikakvu cifru, jer im od 1. oktobra Elektroprivreda (EPCG) ne isporučuje struju.
“I dalje ne znamo ko nam isporučuje struju i po kojoj cijeni i iz tih razloga ne bih htio da saopštim bilo kakav iznos ukupnog mogućeg dugovanja”, kazao je Moisejev.
On je podsjetio da je u martu prošle godine donesena odluka da se smanji elektroenergija koja se dostavlja KAP-u, kao i da je iz tog razloga menadžment morao značajno da smanji obim proizvodnje.
“Nakon smanjenja obima proizvodnje bili smo u situaciji kada nijesmo mogli da isplaćujemo čitavu elektroenergiju, zbog toga je dug porastao i do 40 miliona EUR”, kazao je Moisejev.
Prema njegovim riječima, menadžment je 1. oktobra obaviješten da EPCG neće više KAP-u isporučivati struju.
“Mi i sada ne znamo od koga dobijamo struju i po kojoj cijeni”, precizirao je Moisejev i dodao da KAP trenutno nema ni mogućnosti da plaća struju.
On je rekao da nemaju odakle da plate struju jer je obim proizvodnje smanjen dva puta.
Vlada je, kako je rekao, spremna da preuzme dugove koji postoje prema EPCG.
"Ne bih isključio ni varijantu da prilikom restrukturizacije dugova KAP-a elektroenergetska kompanija možda postane akcionar KAP-a”, smatra Moisejev.
On je rekao da “nije nimalo normalno” da KAP kao jedan od najvećih potrošača elektroenergije nema potpisan ugovor i da se on lično osjeća nelagodno zbog toga.
CEAC, kojom upravlja En plus grupa, ponudila je crnogorskoj Vladi da odmah besplatno na nju prenese 29,3 odsto akcija koje ima u fabrici.
Od 120 miliona eura koliko KAP duguje VT banci, EN plus grupi i CEAC-u, Rusi potražuju 40 miliona.
Preostalih 80 miliona EUR duga otpisuju ukoliko KAP 40 miliona uplati odmah. Ukoliko se KAP odluči za opciju da novac uplati u periodu od četiri i po godine, CEAC i En plus grupa će 80 miliona eura koliko im KAP duguje pretvoriti u akcijski kapital i te dionice su takođe spremni da za jedan eur prenesu na Vladu Crne Gore nakon isplate 40 miliona, uz solidarno jemstvo.
Vladin predlog zaključaka, koji je odbio skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet, razmatraće Skupština u srijedu.
