Salmond je najavio da će to biti "zaista istorijski dan", na kojem će se Škotska sa pet miliona stanovnika odvojiti od Ujedinjenog kraljevstva.
U govoru pred škotskim parlamentom, Salmond je rekao da će to biti dan kada će Škoti "preuzeti odgovornost za svoju zemlju" umesto da njima upravlja vlada za koju nijesu glasali. Njegovo saopštenje izazvalo je euforičan aplauz poslanika iz njegove Škotske nacionalne partije (SNP).
Partija je osvojila većinu u škotskom parlamentu maja 2011. godine, što je dalo harizmatičnom političaru, kako on kaže, priliku da prekine veze sa Londonom.
SNP međutim, navodi Rojters, bije bitku kako da pobijedi na referendumu s obzirom da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da oko 30 odsto Škota podržava nezavisnost dok je oko 50 odsto za "status kvo".
SNP se žali da britanski parlament, gde su poslanici koji predstavljaju Škotsku manjina jer Engleska ima znatno veću populaciju od 53 miliona ljudi, nema neki poseban interes za Škote.
"Glas za znači budućnost u kojoj mi možemo biti sigurni, sto odsto sigurni, da će narod Škotske dobiti vladu za koju glasa", rekao je Salmond u govoru u skupštini u kojem je saopštio datum održavanja referenduma.
"Izbor svakim danom postaje sve jasniji - iskoristiti priliku da iskoristimo resurse i talenat da izgradimo bolju zemlju, ili da nastavimo sa Vestminsterskim sistemom koji jednostavno ne radi za Škotsku", rekao je Salmond.
SNP smatra da prihodi od nafte iz Severnog mora, zajedno sa lokalnim farmama, ribarstvom i industrijom viskija, mogu omogućiti napredak nezavisnoj Škotskoj.
Druge škotske partije, međutim, kao i vlada u Londonu, kažu da bi izglasavanjem nezavisnosti na gubitku bili i Škotska i Ujedinjeno kraljevstvo.
Kritičari SNP-a ističu da se smanjuju rezerve nafte i da će Škotska ostati bez neproporcionalnog, velikodušnog dijela prihoda od poreza koji se ubira širom Britanije, a koji sada dobija.
Secesija Škotske bi predstavljala i ozbiljne izazove za ostatak Ujedinjenog kraljevstva, kao što je na primer pitanje šta u tom slučaju raditi sa flotom nuklearnih podmornica koja je bazirana u Škotskoj.
Takođe, bilo bi velike neizvjesnosti za samu Škotsku, kao što je na primjer da li da joj se dozvoli da ostane dio Evropske unije, ili će trebati da pregovara o ponovnom ulasku u uniju.
Oko pitanja koje će biti na referendumu saglasili su se prošlog oktobra Salmond i britanski premijer Dejvid Kameron. Glasači će odgovarati na samo jedno pitanje: "Treba li Škotska da bude nezavisna država?"