Osnovno pitanje: šta Srbija realno može da postigne u pregovorima da bi Srbi na Kosovu živeli normalno - ostalo je bez odgovora i nakon sedme runde razgovora između premijera ove dve države.
Različite poruke političara o tome šta treba uraditi da se normalizuju odnosi između Beograda i Prištine stvorile su opštu konfuziju i istovremeno nametnuli novo pitanje: kako se bezbolno izvući iz cele situacije, a da glavni pregovarač premijer Srbije Ivica Dačić ne bude obeležen kao gubitnik?
Sluđivanje javnosti: Višemesečno sluđivanje javnosti počelo je rečenicom iz poslednje srpske platforme o Kosovu: "Ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori", a nastavilo se preko konstatacije predsednika Srbije Tome Nikolića: "Postoji pomak u pregovorima". Zatim je premijer Ivica Dačić ustvrdio: "Pomaka nema, Srbija nema više gde da popusti, došli smo do duvara", da bi potpredsednica Vlade za evropske integracije obećala: "Nema eksplicitnog, implicitnog ni puzećeg priznanja Kosova, suština pregovora je normalizacija odnosa".
U takvoj atmosferi vođeni su prethodni pregovori koji su i pre poslednjeg sastanka zapali u neku vrstu ćorsokaka, jer je, očigledno, Srbija tražila previše za Srbe na severu Kosova. Glavna nesuglasica je nastala oko nadležnosti koje će Zajednica srpskih opština imati. Usledio je odlazak obe strane u Brisel…
Premijer Kosova Hašim Tači je tada najavio da će potpuno raspustiti sve ilegalne strukture na Severu Kosova i nakon toga raspisati izbore, a zajednica opština neće imati zakonodavni i izvršni mandat.
Premijer Srbije Ivica Dačić je hitro uzvratio: "Dogovora nema niti će ga biti dok se ne reše tri ključna pitanja: šta je zajednica srpskih opština, pitanje policije i pitanje pravosuđa”. Nakon toga predsednik Srbije Toma Nikolić je saopštio da postoji mogućnost da procirkuliše "non paper". Ali, srpski premijer je ipak tvrdio da je prilikom posete Briselu na stolu od papira bio samo – jelovnik!
Iako direktno ne učestvuju u kosovskim pregovorima situaciju je pojasnio potpredsednik Vlade Kosova Slobodan Petrović, Srbin iz centralnog Kosova, lojalan Prištini. “Zajednica srpskih opština neće imati zakonodavnu i izvršnu vlast. Postojaće dva nivoa vlasti, lokalna kakvu imaju sve opštine na Kosovu i centralna vlast Prištine", rekao je Petrović.
Kao odgovor na ovaj predlog oglasili su se Srbi sa Severa Kosova pretnjom da će se samoorganizovati, nagoveštavajući nastanak nečeg sličnog kao što su bile čuvene SAO (Srpska autonomna oblast) uoči rata u Hrvatskoj.
Podsećajući da su Srbi sa Severa Kosova ne tako davno osam meseci sedeli na barikadama i tukli se sa KFOR-om, dr Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da se ne može očekivati da Srbi na Severu Kosova imaju manja prava nego što su imali Albanci u bivšoj Jugoslaviji."Forsira se brzina, svima se žuri, jer hoćemo da dobijemo datum za početak pregovora sa EU. Međutim, skeptičan sam oko tog datuma jer 70 odsto Nemaca je protiv novog proširenja EU. O tom proširenju odlučuje Bundestag koji ima više od 600 poslanika od kojih samo pedesetak zna šta se dešava", naveo je Simić.
Realnost i ustupci: Upravo su nemački parlametarci uoči razgovora Dačić – Tači bili u višednevnoj poseti Beogradu i tokom razgovora sa gotovo svim ljudima iz državnog vrha zatražili da dogovor između Beograda i Prištine bude ovekovečen pred kamerama.
To bi, po njima, značilo "vidljivu volju za normalizaciju odnosa". Oni su naveli i da će se oko dodeljivanja datuma Srbiji uzimati u obzir samo ono što je do sada urađeno, a ne ono što tek treba da bude učinjeno. Kao bitne događaje za dosadašnje pregovore oni su naveli: redovne sastanke Dačić – Tači, sastanak predsednika Nikolić – Jahjaga i mišljenje premijera Dačića izneto u autorskom tekstu da je Srbija “deset godina lagala da je Kosovo srpsko”.
Ipak, optimizam povodom dobijanja datuma za početak pregovora ne dele oni koji su nekada u njima i učestvovali. Bivši šef srpske diplomatije Vuk Drašković kaže da nije optimista: "U Beogradu se razmahala stara patriotska retorika". On je podsetio da je Kosovo već sada država, kao i da su svi elementi Ahtisarijevog plana ugrađeni u kosovski Ustav. Drašković je naveo i da je on bio na čelu diplomatije kada su Amerikanci Albancima "zavrtali ruke", pritiskali ih da prihvate Ahtisarijev plan, da im nije dozvoljen islam kao državna relligija niti da zastavu države Albanije proglase za svoju.
"Opštine na Kosovu imaju takav stepen autonomije o kakvom mogu da sanjaju opštine u Srbiji. Predvidjena zajednica srpskih opština garantuje interesno povezivanje svih srpskih opština i njihovo povezivanje sa Srbijom. Srbiji je dozvoljeno da im finansijski pomaže pod uslovom da ta pomoć bude transparentna i da se prijavljuje Prištini", objasnio je Drašković.
I profesor Simić se slaže da se Priština neće buniti da Srbija kosovskim Srbima plaća školstvo i zdravstvo, ali da Priština mora da ima uvid u te tokove novca, ali i da je važno da Srbi priznaju prištinsku vlast.
Objašnjavajući kako vidi poslednje pregovore na relaciji Beograd – Priština dr Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose kaže da Beograd pokušava u pregovorima da dobije policijska i sudska ovlašćenja za Sever Kosova, a da će odustati od zakonodavnih."Priština osporava pomenuta pojačana ovlašćenja koje traži Beograd, a ta ovlašćenja ne podržava ni medjunarodna zajednica. Mislim da je medjunarodna zajednica sklonija da se sever Kosova tretira po uobičajenoj formuli i da ono izvesno vreme ima neku vrstu specijalnog statusa", ocenio je Janjić za Portal Analitika.
Porukama do rejtinga: I dok su u Beogradu gostovali visoki predstavnici iz EU: Ketrin Ešton, Štefan File i nemački parlamentarci - pokušavajući da omekšaju srpsku pregovaračku delegaciju i pohvaljujući napredak - predsednik Nikolić je otišao u Vatikan i tamo se sreo sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom.
Nakon tog sastanka Nikolić je rekao da Vašington nije imao prave informacije o stanju odnosa između Beograda i Prištine, i da će ubuduće američka i srpska administracija imati mnogo češće kontakte na visokom nivou.
Da li je ova poruka trebalo da ulije lažnu nadu kosovskim Srbima da još uvek nije sve gotovo, zašto predsednik i premijer šalju različite poruke?
Janjić kaže da je u pitanju sticanje političkog rejtinga i merenje popularnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. "Staza kojom trči Dačić je znatno kraća od one kojom trči Nikolić. U poslednje vreme Dačićev ugled je popljuljan kroz afere koje su otvorene i on sada pokušava da kosovski proces što više produži. Pri tome Dačić ne želi da se zameri medjunarodnoj zajednici, a u domaćoj javnosti pokušava da ostavi utisak beskompromisnog borca. On želi da smanji pad rejtinga i moguće negativne reakcije nakon onoga što će se desiti nakon završetka pregovora sa Prištinom. To znači da kosovski Srbi neće dobiti ono što im je Beograd obećao", zaključio je Janjić.
O tome koliko je duga staza i ima li li uopšte više mesta za trčanje između Severa Kosova i Prištine političari ne progovaraju. Konstatujući da je do sada svaka partija iz Beograda imala svoju ekspozituru na Severu Kosova profesor Simić kaže: "Sada je najvažnije da se Srbi ne pojavljuju u 99 partija".
Violeta CVEJIĆ
