Nakon političkog rascjepa u Crnoj Gori 1997. godine, mnogi su otpuživali Vojsku, a posebno KOS, na čijem je čelu Dimitrijević bio, da je bila na strani jedne političke opcije. Dimitrijević je istakao da je on bio stava da VJ treba da bude faktor stabilnosti i da bude van politike. Ipak, navodi da je bilo pokušaja da se uz pomoć Vojske pomogne Bulatovićevoj strani u Crnoj Gori. On dalje ističe da je od Slobodana Miloševića dobio i naređenje da uhapsi Mila Đukanovića zbog šverca cigareta, ali da to nije uradio.
Prisjećajući se događaja od 14. januara 1998. godine, general Dimitrijević kaže da je scenario bio otprilike ovakav: „evo, policija tuče narod, otvorite kapije da se narod skloni u kasarne, a onda bi vojska, pod geslom zaštite naroda, eventualno izašla na ulice…“. Poznavajući situaciju i mentalitet Crnogoraca koji „lako planu“, naredio je pukovniku Nikoli Glumcu da bude neprekidno pored komandanta, generala Boža Babića.
Te noći Dimitrijević je bio u svom kabinetu u Beogradu, cijele noći u kontaktu sa Glumcem, sa Marašom, sa predsjednikom Đukanovićem.
- Ne preteruj sa upotrebom sile makar i po cenu da policajci možda i dobiju neke batine. Izbegni to na svaki način! – ponavljao sam Marašu kao molbu i upozorenje. Isto sam govorio i Milu Đukanoviću. Kao sposoban, pametan i mudar čovek i političar, Đukanović je vrlo dobro znao da je reč o najosetljivijem delu koji se po svaku cenu mora izbeći, kako bi se izbegla mnogo veća tragedija. Naravno, bilo je tu i razbijenih glava, stakala, napada na zgradu Vlade… Sve o čemu govorim bio je deo tog scenarija koji, srećom, nije do kraja ostvaren. Na kraju, sve se završilo bez mešanja Vojske, i na Cetinju je sledećeg dana obavljena Đukanovićeva inauguracija – prisjeća se Dimitrijević.
O zloglasnom Semom bataljonu i „Kobrama“, general Dimitrijević je kazao, u intervjuu za „Pobjedu“ da su nareženja za Crnu Goru stizala iz Beograda.
- I ta naređenja su u Crnu Goru stizala odavde, iz Beograda. Naime, Sedmi bataljon vojne policije za specijalne namene u miru i ratu – to je puni naziv te jedinice – formiran je na osnovu naređenja Generalštaba VJ od 1. juna 1999. godine. Dakle, još traje bombardovanje, ali je neko procenio da bi trebalo formirati snagu koja bi bila pandan crnogorskoj policiji. Ali postojalo je nešto još opasnije, što prethodi Sedmom bataljonu… - rekao je Dimitrijević.
On je dalje pojasnio da je krajem aprila 1999. godine u Crnu Goru upućena grupa iz „Kobri“ sa preciznim informacijama i podacima o ličnostima i institucijama, i zadacima koji treba da se odrade „po svaku cijenu“. Ipak, nije želio da kaže imena ljudi koji su bili na spisku.
Dalje doadaje da „Kobre“ nisu realizovale svoje zadatke, jer da jesu došlo bi do krvoprolića.
- Da su počeli da ih realizuju u Crnoj Gori bi se to, sasvim izvesno, pretvorilo u krvoproliće. Ali, nešto tu za njih nije išlo kako treba. Naime, u to vreme rukovodstvo Crne Gore povlači nekoliko pametnih poteza. Jedan od njih je usvajanje skupštinske Deklaracije o miru, u čijem su potpisivanju gospodin Svetozar Marović, ali i Predrag Bulatović odigrali veoma značajnu ulogu. Time su, u stvari, bitno spuštene tenzije – objašnjava bivši general KOS-a.
Nakon što se situacija smirila određeni broj ljudi iz ekipe se vratio u Srbiju, ali je i ostao određeni broj koji je imao zadatak da obuči buduće pripadnike Sedmog bataljona.
- Dakle, 1. juna odavde je krenulo naređenje, a definitivno formiranje te jedinice je realizovano po naređenju Druge armije od 7. juna 1999. godine. Naređenjem je precizno regulisano da formiranjem rukovodi načelnik štaba komande Druge armije, general Jagoš Stevanović. Određena je i grupa za izbor kadrova, budući da u naređenju stoji da se bataljon formira od kadrova iz sastava Druge armije, ali i neposrednim prijemom iz građanstva – kazao je Dimitrijević.
On dalje navodi da je kadrove birao poručnik, čije ime nije htio da kaže, s obzirom da je koliko on ima saznanja taj čovjek sada u Crnoj Gori na visokoj dužnosti.
Na pitanje da li su tačne tvrdnje da se iz nekih vojnih fondova finansiralo pokretanje „tuđih“ medija u Crnoj Gori, Dimitrijević je odgovorio da nije siguran da su „vojni fondovi“ dobra formulacija.
- Formiranje televizije YU-info je naređeno odavde iz Beograda i nosilac tog posla je bio Goran Matić, tadašnji savezni ministar za informisanje. Zajedno sa Ivanom Markovićem iz JUL-a, koji je očigledno stajao iza svih tih „genijalnih“ projekata u Crnoj Gori – objasnio je Dimitrijević za „Pobjedu“.
O tome da li je KOS uređivao i jedan dnevni list u Crnoj Gori, general Dimitrijević je odgovorio da o tome nije ništa znao, iako je čuo za to, ali je takođe i garantovao da apsolutno nije tačno da je KOS uređivao „Dan“, dok je on bio na čelu Vojske.
