U članu 59 se kaže: „Sa tim mora biti upoznat sudija koji postupa u predmetu i to najmanje 24 sata prije početka suđenja. Ako je fotografisanje i snimanje na suđenju odobreno, vijeće može iz opravdanih razloga da odluči da se pojedini djelovi procesa ne snimaju. Fotografisanje, audio i audiovizuelno snimanje sudije, odnosno člana vijeća nije dozvoljeno.“
Do podatka koliko je zahtjeva medijskih kuća stiglo u Vrhovni sud kako bi određena suđenja mogla da budu snimana danas novinari Antene M nijesu mogli da dođu.
Činjenica je, međutim, da nijedan sudski proces u našoj zemlji - diktafoni i kamere nijesu mogli da zabilježe.
Zoran Vujičić iz Građanske Alijanse za Antenu M kaže da je neophodno da u našem sudstvu važe pravila kao u regionu. Dodaje da novinari uprkos trudu ne dobijaju dozvole za snimanje procesa: „Da bi mogli da prate suđenja, novinari su morali da upute dopis Vrhovnom sudu, ta odluka razmatra se nekoliko dana,pa dok se vrati odluka novinaru,prođe mnogo vremena. Često se dešava da novinar dobije odobrenje ili mu zahtjev bude odbijen tek nakon suđenja.“
Zbog toga su i tražili, kaže Vujičić, da pravila budu drugačija:
„Da se to izmjesti, da eventualno predsjednicima sudova u kojima se vrše ta suđenja traže dozvole ili da suđenja budu bukvalno javna.“
Bivši ministar pravde,sada advokat Dragan Šoć kaže da svako suđenje, kojem to zakon dozvoljava - treba da bude javno: „Zakon kaže da su suđenja javna, to podrazumijeva i mogućnost da neki mediji koji to žele,unesu kameru i to snime. Ne vidim razlog da se to ne dopusti.“
Vujičić smatra da u se skorije vrijeme naše sudstvo neće odlučiti na takav korak,međutim, kad-tad će morati:
„Samim tim što moramo da poštujemo kriterijume EU.Ukoliko želimo da uđemo u EU jedna od stvari koje moraju da budu ispunjene je da sva suđenja moraju da budu javna,da sve presude moraju da budu javne. U skladu sa tim, Crna Gora ukoliko želi u EU,mora da ispuni i tu stavku. Kada će se to desiti vidjećemo.“
Pokušali smo da saznamo da li naše sudstvo planira da u skorije vrijeme omogući medijima da sudske procese snimaju bez zahtjeva i čekanja. Evo šta su nam odgovorili na pitanje da li naše sudstvo i kada planira da dozvoli snimanje suđenja:
„Predsjednik Vrhovnog suda u razmatranju novinarskih zahtjeva za snimanjem sudenja rukovodi se temeljnim ustavnim i zakonskim nacelima, kao i medunarodnim standardima u postovanju ljudskih prava-narocito pretpostavke nevinosti. Tako, Evropska konvencija o ljudskim pravima, u Cl. 6, tacka 2, propisuje da se svako ko je optuzen za krivicno djelo mora smatrati nevinim sve dok se ne dokaze njegova krivica.
Takođe, pretpostavka nevinosti spada i u Ustavom Crne Gore zagarantovana licna prava i slobode i predstavlja jedno od osnovnih nacela krivic'nog postupka. Imajuci u vidu navedeno, dozvola snimanja odnosno fotografisanja okrivljenog u toku sudskog postupka i objavljivanja njegove fotografije u sredstvima javnog informisanja mogla bi kod javnosti stvoriti utisak da je vec osuden, sto bi predstavljalo povredu njiegovih zajemcenih prava i pretpostavke nevinosti zagarantovane navedenim propisima.
Nadalje, Zakonom o zastiti podataka o licnosti obrada licnih podataka moze se samo, izuzetno, u Zakonom propisanim slucajevima, vrsiti bez saglasnosti lica ciji se podaci obraduju. Imajuci u vidu odredbu clana 9. stav 2 ovog Zakona, fotografisanje okrivljenih lica u cilju izvjestavanja sa sudenja predstavlja vid obrade njihovih licnih podataka u svrhu njihovog otkrivanja putem prenosa, objavljivanja ili na drugi nacin".
Na kraju, posebno ukazujemo na cinjenicu da javnost krivicnog postupka, koja se ogleda u pravu svakog punoljetnog lica da prisustvuju sudenju te da o postupku bude obavijesteno putem sredstava javnog informisanja, nije dovedena u pitanje uskracivanjem odobrenja za snimanje okrivljenog, jer novinarima nije uskracena mogucnost izvještavanja sa suđenja.“
