Kolko će dugo Sobranje Makedonije biti bez opozicije za sada niko ne može da kaže. Posebno zbog najave da će opozicija, koja ima 42 od ukupno 132 poslanika, vratiti svoje mandate. Ukoliko se to zaista dogodi, Makedonija će biti jedna od retkih država u svetu u kojoj nema opozicije ni na državnom, ni na lokalnom nivou. Ovakav razvoj događaja, uopšte ne zabrinjava aktuelnu vladajuću koaliciju koju sačinjavaju VMRO-DPMNE i Demokratska Unija za Integraciju (DUI), partija etničkih Albanaca. 
(Iz Skoplja za Portal Analitika)
Makedonija mora da reši političku krizu koja ozbiljno ugrožava njenu budućnost i evropske perspektive. Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Makedoniju, britanski poslanik Ričard Hovit ovu, za neke i dramatičnu poruku, uputio je prošlog vikenda, na kraju višednevne posete Skoplju. Rok za rešavanje krize „bio je juče“, dodao je Hovit, upozoravajući i slikovito na svu ozbiljnost krize sa kojom je od decembra prošle godine suočena Makedonija.
Ima ocena da je - posle oružanog konflikta 2001. godine - ovo najteža kriza sa kojom je suočena Makedonija. Intezivni razgovori koje su Ričard Hovit i Stefano Sanino vodili u Skopju sa pretstavnicima vladajuće i najveće opozicione partije, koje su u nepomirljivom sukobu, završili su bez uspeha. Vidno rezigniran Hovit je na završnoj konferenciji za novinare, upozorio da će od onoga što će se narednih dana događati u Makedoniji zavisi šta će se narednih godina događati u Brislu. To znači da može biti „zamrznut“ proces pridružuvanja EU, na koji Makedonija čeka već sedam godina.
Odgovornost vlasti: Izvestilac Evropskog parlamenta je poručio Vladi da ima odgovornost da reši političku krizu, zajedno sa ostalim političkim partijama.
Poruka je indirektno, ali sasvim jasno, upućena premijeru i lideru vladajuće VMRO-DPMNE Nikoli Gruevskom i lideru opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Branku Crvenkovskom. Oni su i u ličnom, nepomirljivom sukobu, koji se direktno odražava na produbjavanje krize. Ove i druge poruke pretstavnika EU i SAD kao da ne dopiru do „prozvanih“ lidera. Јavni nastupi Crvenkovskog, a posebno Gruevskog, koji je svaki dan u medijima, ne mogu proći bez ličnih napada i uvreda. To samo doliva ulje na vatru, a evroatlanska integracija, pa i stabilnost države, kao da zavise samo od lične netrpeljivosti i sujeta političkih lidera.
Odmah posle odlaska izvestilaca EP iz Skopja, opozicioni SDSM je saopštio da će bojkotovati lokalne izbore zakazane za 24. mart. Bojkot je više puta najavljivan, a konačna odluka je saopštena uoči krajnjeg roka za prijavljivanje kandidata za gradonačalnike i odbornike u 80. desetak opština. Lider opozicije Branko Crvenkovski izjavio je da je odluka o bojkutu bila jedna od najtežih od formiranja partije. On je lider SDSM od osnivanja, bio je više puta premijer i u jednom mandatu pretsednik države (i samo kao presednik nije bio prvi čovek ove partije).
Odluka o bojkotu usledila je pošto su Gruevski i njegova partija odbili poslednji u nizu predloga opozicije za izlazak iz krize. Prema ovom predlogu opozicija bi učestvovala na lokalnim izaborima, vratila bi se u Sobranje, ali postavlja i uslov: Ukolko opozicija osvoji samo jedan glas više na lokalnim, da se u septembru održe vanredni parlamentarni izbori. Ovaj predlog je u skladu sa zahtevima međunarodne zajednice za rešavanje krize, rekao je Crvenkovski. Saopštio je i da je bilo više neformalnih susreta sa pretstavnicima vladajuće partije, koja je odbila sve njihove predloge.
Vanredni izbori: Sporan je zahtev o prevremenim parlamentarnim izborima. Za opoziciju, koju je policija uz primenu sile zbacila iz Sobranja, to je jedini način da se reši politički ćorsokak. Premijer Gruevski svu krivicu za skandal u parlamentu, kojim su pogaženi osnovni principi demokratije, svaljuje na opoziciju i kategorično odbija vanredne parlamentarne izbore. Za Gruevskog je neprihvatljiv i predlog opozicije da će se, bez vanrednih izbora, vratiti u Sobranje, ukolko se obaveže da će do sredine ove godine konačno rešiti dogogodišnji spor sa Grčkom oko imena.
Bojkot izbora, svakako, vodi zaoštravanju političke krize, ali tu nije kraj. Opozicija je saopštila da će njeni poslanici vratiti mandate i tako i oficijalno napustiti Sobranje iz koga je isterana. Ustav i zakoni u Makedoniji ne poznaju kategoriju vraćanja mandata i ova kontroverzna najava izazvala je različita tumačenja. Krugovi bliski vladajućoj partiji zagovaraju raspisivanje delimičnih parlamentarnih izbora što direktno vodi ka stvaranju jednopartiskog parlamenta, jer opozicija neće učestvovati. Eminentni pravnici ukazuju da se u okviru izbornog modela koji se sada primenjuje ni u kom slučaju ne mogu raspisati delimični parlamentarni izbori.
Istorijski presedan: Vraćanje poslaničkih mandata i teze o delimičnim izborima, ukoliko se i ostvare, a u ovoj krizi ništa ne treba do kraja isključiti, biće presedan u parlamentarnoj demokratiji. Neće biti jedini. Vlada premijera Gruevskog već je ušla u istoriju 24. decembra 2012 godine, kada je naredila policiji da na silu izbaci poslanike opozicije iz parlamenta. Prethodno su, da ne bi svedočili ovom skandalu, izbačeni i novinari, koji sa galerije prate rad Sobranja.
Samo jednom je prethodno, 1648. godine u Engleskoj opozicija nasilno izbačena iz parlamenta. Taj događaj u istoriji je zabeležen kao „Prajdovo čišćenje“, a opoziciju je iz parlamenta izbacila vojska Olivera Kromvela. Posle toga u Engleskoj je dugo bila strahovlada, a opozicija se vratila u parlament 1688, godine, kada su i doneti prvi zakoni o zaštiti opozicije.
Koliko će dugo Sobranje Makedonije biti bez opozicije za sada niko ne može da kaže. Posebno zbog najave da će opozicija, koja ima 42 od ukupno 132 poslanika, vratiti svoje mandate. Ukoliko se to zaista dogodi, Makedonija će biti jedna od retkih država u svetu u kojoj nema opozicije ni na državnom, ni na lokalnom nivou. Ovakav razvoj događaja, uopšte ne zabrinjava aktuelnu vladajuću koaliciju koju sačinjavaju VMRO-DPMNE i Demokratska Unija za Integraciju (DUI), partija etničkih Albanaca.
Kontroverzni zakoni: Kao da se ništa ne događa, obe partije uveliko su u kampanji za lokalne izbore. Sobranje, u kome sada nema opozicije da smeta, radi punom parom, donosi zakone i odluke. Neki među njima privukli su posebnu pažnju javnosti. Donete su izmene Poslovnika o radu Sobranja, iako se prema ustaljenoj i dobroj parlamentarnoj praksi ovakav dokument donosi uz konseunzus vladajućih i opozicionih partija.
Komentare u javnosti izazvao je i Zakon kojim se premijeru Gruevskom dodeljuju apanaža i obezbeđenje i posle prestanka mandata. Privilegiju da doživotno imaju apanažu, kabinet, vozača i obezbeđenje, imali su do sada samo predsednici države. Za razliku od njih Gruevski će ove privilegije uživati onoliko godina koliko je bio premijer, a za sada je sedam. Ima još jedna bitna razlika: Gruevskog će posle završetka mandata čuvati, ne jedan, već čak sedam telohranitelja.
Najnovija u nizu kontroverznih odluka Vlade i Sobranja, oko koje se još nisu stišale reakcije, bio je i izbor Talata Džaferi za novog ministra odbrane. Nije sporna nacionalnost, i do sada je Albanac bio minstar odbrane. Međutim, Talat Džaferi je za vreme oružanog konflikata 2001. godine bio jedan od komandanata ONA koja se borila i protiv pripadnika Armije Makedonje. Prethodno je dezertirao iz iste te Armije gde je imao čin oficira. Sve to je izivalo reakcije u javnosti, a udruženja branioca su najavila proteste.Kampanja za izbore: Promene u sastavu Vlade izvršene su ovih dana, budući da su u trku za lokalne izbore ušli i neki ministri iz redova DUI. Kampanja se odvija kao da nema političke krize u državi i bojkota opozicije. Uobičajena slika, kao pred svake izbore. Mitinzi, mnogo hvalisanja uspesima, a još više obećanja na koja se posle izbora, po pravilu, zaboravi.
Koalicija vladajućih partija, koja sada u parlamentu odlučuje bez opozicije, nastoji da osvoji, tačnije prigrabi, i lokalnu vlast. Budući da opozicija bojkotuje, pobeda vladajuće VMRO DPMNE je obezbedjena u opštinama gde većinu stanovnika čine Makedonci. Među partijama Albanaca vodiće se neizvesna borba, budući da osim vladajuće DUI učestvuju i dve opozicione partije.
Vladajuća koalicija, bez obzira na bojkot, ušla je u lokalne izbore uz neuverljivo objašnjenje – da su oni neophodni za građane. Predstojeći lokalni izbori, možda se i mogu oceniti kako legalni, jer opozicija je sama donela odluku o bojkotu, ali je sasvim sigurno da neće imati legitimitet. Gotovo da neće biti opozicije na lokalnom nivou. I Sobranju, koje sada radi bez opozicije, upravo zbog toga što je nasilno izbačena iz parlamenta, teško da se može priprisati demokratski legalitet.
Apel akademnika: Sve su to činjenice koje malo ili uopšte ne zanimaju koaliciju vladajućih partija. Jedva da se osvrnu na zabrinutost koja vlada u javnosti i na apele EU i SAD.
Gotovo bez reakcije je prošlo i saopštenje Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU) koja ocenjuje da duboka politička kriza ugrožava vitalne interese makedonskog društva i sprečava napredak ka EU.Akademici, koji se veoma retko oglašavaju povodom političkih pitanja, izražavaju krajnju zabrinutost, pozivaju na poštovanje vladavine prava, apeluju na uspostavljanje dijaloga između političkih faktora, kako bi se što brže obezbediio izlazak iz krize.
Ovo alarmantno upozorenje MANU kao i apeli prestavnika EU i SAD, koji pozivaju na hitan dijalog i upozoravaju na krajnje negativne posledice krize, nisu motivisali ni vlast, ni opoziciju da počnu dijalog.
Zato je evrokomesar za proširivanje EU Štefan File odložio posetu Skopju najavljenu za ovu sedmicu. Time je, praktično, prekinut dijalog na visokom nivou, koji je bio neka vrsta grancije da će na samitu EU junu, konačno, biti doneta odluka da Makedonija započne pristupne pregovore.
Nazadovanje države: Makedonija nije nikad bila bliža ovoj odluci nego sada. Pozitivan izveštaj EU na decembarskom samitu i lično angažovanje evrokomesara Filea, bili su ohrabrujući znaci da će se evroatlanska integracija Makedonije, konačno, pomeriti sa mrtve tačke.
Intenzivirani su i pregvori o imenu uz posredovanje Ujedinjenih Nacija (UN), što je bio nagoveštaj za konačno rešenje ovog višedeceniskog spora. Sada je i taj proces u zastoju, a obnovljena je i antigrčka retorika premijera Gruevskog, koji se duži period uzdržavao od izjava povezanih sa Grčkom. Ima čak i ocena da Gruevski koji je svoj politički rejting i patriotski imidž gradio na zaoštravaju spora oko imena, nije spreman da sada reši ovo pitanje. Opozicija optužuje da je Gruevskom kriza samo izgovor, jer on može da ostane na vlasti samo ako ostanu otvorena pitanja imena i pregovora sa EU.
Politička kriza u koju je zapala Makedonija može imati trajne negativne posledice za stabilnost zemlje i njenu evroatlansku integraciju. Mnogo toga je stavljeno na kocku ali to vladajuči VMRO DPMNE i opozicioni SDSM i njihove lidere, kao da ne zanima. Umesto da se dođe do bilo kakvog približavanja stavova, kriza se produbljuje, gotovo svakodnevno. Vladajuće partije su u kampanji za izbore, kao da nema krize, a opozicija najavljuje radikalizaciju protesta.
Evropska unija i SAD ponavlaju apele, ali se ne očekuje da će direktno posredovati u rešavanju krize. Situacija je krajnje neizvesna. Ukoliko politička kriza ne počne odmah da se rešava, Makedonija će nastaviti da dalje ugrožava unutrašnju stabilnost, a propustiće i veliku, istorisku priliku da napreduje kao Evropi. Ostaće taoc političkih lidera i elita koje ne vide i neće da vide dalje od svojih uskih interesa.
Risto POPOVSKI
