(Iz Beograda za Portal Analitika)
Malo je falilo da sadašnji i bivši šefovi svih službi bezbednosti u Srbiji Aleksandar Vučić i Miodrag Rakić "dođu glave" premijeru Ivici Dačiću. Međutim, srpski premijer zvanično ne sumnja u dobre namere sadašnjeg koalicionog partnera Vučića, ali i te kako sumnja u podmukle namere bivšeg koalicionog partnera Rakića.
Ustvari, cela priča se vrti oko izbora direktora policije odnosno namere da na tom mestu ostane Milorad Veljović kojeg favorizuje Vučić, a da se skrajne Dragan Marković, zamenik šefa BIA, kojeg podržava Dačić. I upravo zbog tog tihog rata Vlada Srbije počinje da liči na prethodnu – sami otvaraju afere kojima se ne vidi kraj.

O čemu je Dačić pričao sa Radulovićem: U poslednjih sedam dana premijer Dačić se našao u centru čak dve afere. U prvoj je odloleo skrivenoj kameri i niskim strastima obnažene voditeljke bez donjeg rublja, a u drugoj je sam priznao da se sastajao sa Rodoljubom Radulovićem, desnom rukom odbeglog narko - bosa Darka Šarića, ali je tvrdio da, eto, nije znao o kome je reč.

Prema pisanju "Blica", koji je očito obnovio neke izvore u vrhu srpske vlasti, Ivica Dačić se pre nepunih pet godina (tačnije: tokom 2008. i 2009) u više navrata video i komunicirao sa Rodoljubom Radulovićem, a u razgovorima Šarića i Radulovića premijer Srbije je šifrovano nazivan "drugom".
Prema dokumentima u koje je izvor tog lista navodno imao uvid, iz transkripata dostavljenih Tužilaštvu, 12. januara 2009. godine u telefonskom razgovoru Darko Šarić od Radulovića traži da od svog "druga" opet proveri da li ga "policija radi". Istog dana, nekoliko sati kasnije, Radulović je zvao Branka Lazarevića (šef Dačićevog kabineta) da proveri da li policija ima nešto za Šarića i tada se dogovaraju da se vide. Do susreta je došlo u kabinetu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Prema toj verziji priče, poslednjeg dana januara 2009. godine Dačić se lično video sa Radulovićem u jednom elitnom beogradskom restoranu. O detaljima sastanka, Radulović je u telefonskom razgovoru obavestio Šarića, a ovaj svog prijatelja u Novom Sadu - da se Radulović video sa "drugom" i da će doći do njega u
Dačićeva odbrana: Priča će se, bez sumnje, razvijati dalje. Srpski premijer je zato morao da ima spremnu odbranu. Tako, prema Dačićevim tumačenjima ovih događaja, za sve je kriva – policija - odnosno njegovi bliski saradnici: u prvoj aferi ga nisu upozorili da se radi o skrivenoj kameri, a u drugoj mu nisu rekli ko je zapravo Radulović.
Pošto je policija kriva valjda je logično da Dačić podnese ostavku - barem na mesto ministra policije koju vodi od 2008. godine, a koja je ovim postupcima dokazala da je ministar ne kontroliše u potpunosti pogotovo u delu koji se odnosi na bezbednost.
Da je cela priča izašla iz partijskih centrala više je nego očigledno: skrivena kamera sa premijerom je trebalo da se emituje na televiziji koja ima najviše simpatija za Vučićevu partiju SNS. Intervju u kojem je Rakić ukazao na veze visoko rangiranog člana Vlade i osoba iz Šarićevog klana izašao je u Novom magazinu, koji je blizak Demokratskoj stranci. Zanimljivo, tabloid - za koji se u javnosti govori da je blizak Vučićevom i Nikolićevom SNS-u - objavio je da je anonimus iz Rakićevog intervjua - Ivica Dačić.
Prljave igre: Međutim, priča koju je Rakić izneo u intervjuu nadilazi partijske stvari i zadire u domen bezbednosti. Oni koji se bave bezbednosnom teorijom smatraju da Rakić treba krivično da odgovara jer je skrivao operativne podatke. Jasno je da je Rakićev nastup u medijima britko isplaniran, i da se on desio odmah nakon afere sa skrivenom kamerom koja nije proizvela očekivane efekte.

"DS je odlučio da to ne ide u javnost tada, ali je nasnimljeno, narezano i arhivirano za ne daj bože ili ako bude potrebno. Igru je izgleda upropastio neuspeh Tadića na predsedničkim izborima", smatra Nikolić uz ocenu da je obelodanjivanje tih podataka sada rezultat nečijeg straha.
Direktniji i oštriji oko toga ko je odgovoran bio je nekadašnji šef beogradske policije Marko Nicović, koji se sada bavi advokaturom. On smatra da Rakić i policijski vrh treba krivično da odgovaraju jer su podatke o susretu Dačića i članova Šarićevog klana objavili nakon četiri i po godine.
"Dačić je samo formalno figurirao kao ministar, a Veljović je sa Upravom kriminalističke policije bio samo instrument u rukama Rakića i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića", rekao je Nicović. On misli da je Rakić podatke morao da dostavi Tužilaštvu, a ne da kalkuliše kada će im zatrebati u sklopu političkih obračuna.

Borba za Vučićevu naklonost: Ako se cela priča vrati na političku ravan jasno je da su optužbe iznete na račun DS-a utemeljene i da DS to radi da bi ubrao neki politički profit, ali i da bi se dodvorili Vučiću. Ovoga puta preko Dačićevih leđa.
Zbog afera u kojima se našao premijer svakako treba da snosi odgovornost, što je potvrdio i njegov koalicioni partner Vučić rekavši da u borbi protiv korupcije nema zaštićenih, ali i naglasio da oni nisu znali sa kim je Dačić bio u kontaktu.
Deluje, na prvi pogled, kao amnestija za srpskog premijera. Međutim, na ovu Vučićevu izjavu javnost je čekala puna dva dana. Prvi potpredsjednik srpske Vlade se oglasio tek pošto je čuo šta o slučaju Dačića misle svi koalicioni partneri i tek nakon što je održao sastanak Predsedništva SNS-a.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare Aleksandar Vučić je naglasio da nema vanrednih izbora i rekonstrukcije vlade, ali nije rekao bitnu stvar: da li će vlast u Beogradu i dalje opstati u koaliciji DS – SPS o čemu čelnici naprednjaka uvek govore kada im se za to ukaže zgodna prilika? Za taj deo priče bio je zadužen premijer Dačić koji je demokrate podsetio da u prestonici vladaju zahvaljujući socijalistima. Dačić kaže i da mu nije jasno za koje izbore se zalaže predsednik DS-a i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas: za parlamentarne ili lokane u Beogradu?
Profesionalci i “profesionalci”: Nakon cele ove priče svakako je zanimljivo ko je politički profesionalac u Srbiji: Dačić i Vučić koji su preko 20 godina u politici i koji su od Miloševića i Šešelja ispekli zanat ili Dragan Đilas koji je zanat pekao od Borisa Tadića?
Dačić i Vučić su prošli sve faze političkog života od vlasti koja je srušena narodnim gnevom 5. oktobra 2000. godine, do opozicije koja je provlačena kroz blato, ali se na kraju oporavila i osvojila vlast zahvaljujući mnogobrojnim greškama demokrata. Na drugoj strani, Đilas je do sada - samo bio na vlasti, nema iskustva u opoziciji i ovaj period mu očigledno teško pada. Stranka na čijem je čelu sada uživa samo 15 odsto popularnosti. Tadića je skrajnuo iz stranačkog života kao i mnoge stare članove DS-a koji imaju iskustva u opozicionom delovanju, a policijsko – politički igrokazi za koje je mislio da će mu doneti popularnost prete da još više uruše stranku na čijem je čelu.

Najverovatnije da – neće; odbegli narko bos poslužio je samo kao sredstvo, oružje stranačkim liderima u njihovim stranačkim borbama, ali i raznim službama koje opet imaju vlastite interese i planove.
Zvanično, za Šarićem se i dalje intezivno traga, pokušava se ući u trag njegovom skloništu, razotkriti kanali prema Balkanu, Srbiji i Crnoj Gori… Nezvanično ali stvarno: Šarić je idealna skrivalica, zaklon aponekad i sredstvo borbe mnogih ovdašnjih političara i njihovih stranačkih elita.
Violeta CVEJIĆ