Naši, vaši i njihovi

 

Svako ko izgovori da je Kosovo nezavisno nece ostati samo bez jezika nego i bez glave -  reci su Ivana Ivanovica, vode desnicarske organizacije SNP (Srpski narodni pokret) - "Naši". Ova organizacija je nedavno na 200 plakata po Beogradu objavila spisak medija i nevladinih organizacija koje, ni manje ni više, rade protiv interesa Srbije, a navodno ih finansiraju strane obaveštajne službe pa samim tim te organizacije i medije treba ucutkati, zabraniti ili uništiti…

Teške rijeci, optužbe I prijetnje, ponovo su postale dio srpske svakodnevice. Akcija koju vode "Naši" otvorila je ponovo pitanje - koliko je ekstremizam pretnja Srbiji, šta vlast radi da se izbori sa tim problemom i zašto se ekstremisti nadaju podršci vlasti.

Politicko i licno zastrašivanje: Sonja Biserko, ucesnik emisije "Utisak nedelje" u kojoj je Ivanovic potvrdio svoje reci sa pocetka teksta, prethodno je konstatovala da je Kosovo nezavisno. Na pitanje voditeljke emisije - da li ce Sonja ostati bez glave zbog ovakve izjave - Ivanovic je ladno replicirao: "Ne, ja sam rekao da sam spreman da dam glavu za Kosovo". Iako su prijetnje, zbog ucešca u televizijskoj emisiji, malo preformulisane, sasvim je jasno da prvi covjek organizacije “Naši” nije revidirao stavove.

Da li su ekstremisti bili samo pritajeni neko vreme i kakva im to politicka klima im pogoduje? Fenomen objašnjava za Portal Analitika predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava Sonja Biserko.

-Ekstremiste smo imali svih ovih godina, oni su udarna pesnica Srpske napredne stranke i služe za ostvarivanje njihovih ciljeva poput paljenja zastave Vojvodine. Vlast preko njih pokušava da ucutka sektor koji je zadržao kriticki glas. Hoce da zastraše nevladin sektor i urade sa njim isto ono što je Putin uradio u Rusiji, ocjenjuje Biserko.

Ipak, predsjednica Helsinškog komiteta Srbije se nada da ruski scenario ovde nije primenljiv jer je Srbija sada, kako je rekla, "mnogo ovisna o EU", što znaci da se pod takvim prismotrom baš ne mogu dešavati teški incidenti. Biserko ocjenjuje da je Vlada Srbije prihvatila formulu koja treba da simulira evropske integracije, ali da se delovanje te formule ipak još ne oseca.

"Opasnost za Srbiju je totalna demontaža Demokratske stranke, što bi Srbiju udaljilo od Evrope. Mislim da je EU ovoj vladi dala neku vrstu produženog medenog meseca, ali da vlada ništa nije uradila. EU treba da se zainteresuje za dešavanja u Srbiji", zakljucila je Biserko.

Snaga državne zabrane: Pitanje zabrane ekstremnih organizacija - a narocito pokreta "Naši" - našlo se u centru medijske pažnje nakon paljenja zastave Vojvodine u Novom Sadu - koja je izvedena u akciji ovog pokreta. Oci su bile uprte u Ustavni sud Srbije koji je odbio zahtev Tužilaštva da se zabrani pokret "Naši" - uz obrazloženje da se „ne može pouzdano utvrditi postojanje ustavnih razloga za zabranu rada“.

"Naši" su na spisak nepodobnih stavili: B92, Blic, Pešcanik, NUNS, Danas, Vreme. Što se tice nevladinog sektora, kao strani agenti oznaceni su: Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Jukom, Helnsiški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžacki odbor za zaštitu ljudskih prava, Fondacija egzit, Autonomni ženski centar, Gej strejt alijansa....

Da pitanje delovanja i zabrana ekstremnih grupa nije samo stvar pravosuda vec i politike pokazale su izjave funkcionera vladajuceg  SNS-a.

Iako je funkcioner SNS-a advokat Vladimir Cvijan rekao da postoje nove okolnosti zbog kojih je moguce pokretanje nove inicijative za zabranu rada pokreta "Naši", njegov stranacki kolega ministar pravde Nikola Selakovic nije se direktno izjasnio da li ovaj pokret treba zabraniti. Ministar kaže da hajka ne donosi ništa dobro nikome vec da treba težiti dijalogu, a  Ustavni sud ce odlucivati kada se steknu uslovi.

Da dijaloga nema sa onima koji spiskove neistomišljenika kace gde stignu odavno je jasno, ipak, iz vlasti još uvek nema jasnog odgovora kako sankcionisati pomenute akcije ekstremista.

Savetnik premijera Srbije advokat Toma Fila smatra da akcije koje sprovode "Naši" podležu krivicnoj odgovornosti i da tu za Ustavni sud nema posla.

-Ne treba zabraniti  nijednu organizaciju, jer kad god je nešto zabranjivano to nije bilo dobro. Država ima instrumente da kazni prekršioce Ustava i zakona. Tužilaštvo ne radi svoj posao. Njima je najlakše da sve spakuju u Ustavni sud. Osnova cele dileme je dokle idu ljudska prava.  Oni koji su ošteceni treba da tuže, smatra Fila.

Ohrabrenja za uvrede: Gde je granica kršenja ljudskih prava i da li treba zabraniti cele organizacije ili samo kaznite njene najekstremnije pristalice, odnosno šta ohrabruje delovanje ekstremista?

Predsednik Gradanskih inicijativa Miljenko Dereta kaže da su ekstremisti "opasni u onoj meri u kojoj država ne reaguje na ono što rade".

Ali za Milivoja Vrebalova, potpredsednika Skupštine Vojvodine ekstremisti su ohrabreni sledecom cinjenicom: " U Srbiji danas glavnu rec u politici vode upravo oni koji su nas u poslednjoj deceniji XX veka svojom nasilnickom i anticivilizacijskom politikom izolovali od savremenog sveta i zavadili sa susednim narodima i državama".

To što je Ustavni sud Srbije odbio da zabrani organizaciju "Naši" za Vrebalova je znak za ohrabrenje ekstremista da nastave da pale, prete i prave spiskove takozvanih izdajnika.

"Teško je zamisliti vece izdajnike svoje otadžbine od onih koji pozivaju na nasilje i na povratak u devedesete godine prošlog veka, kao što to rade takozvani Naši", rekao je Vrebalov.

Opasne paralele: Da jedan ekstremizam povlaci drugi govori i slucaj bujanja nezadovoljstva Albanaca sa juga Srbije, u Preševskoj dolini.

Gotovo u isto vreme kada su "Naši" kacili spiskove nepoželjnih u centru Preševa je postavljen spomenik Oslobodilackoj vojsci Preševa, Bujanovca i Medvede. Kada je spomenik uklonjen lider Albanaca Orhan Redžepi je rekao da je "taj cin pokazao ispravnost težnje Albanaca Preševske doline da što pre postanu deo Kosova".

Dan nakon uklanjanja spomenika i ove izjave održan je masovan protrstni skup u centru Preševa ne mestu gde je bio spomenik, uz poruku da ce novonastala situacija uticati na nastavak dijaloga izmedju Beograda i Prištine - što znaci i na evrointegracije Srbije. I dok premijerDacic tvrdi da je cela situacija u tom delu Srbije pod kontrolom, šef koordinacinog tima za jug Srbije Zoran Stankovic smatra da postoje stvari u kojima su lokalni Albanci u pravu.

Kao greške vlasti on je nabrojao: biracke spiskovi koji su na cirilici, nedovoljnu brzinu dodele dokumenata onim gradjanima koji su do 1999. živeli u Preševu, nepostojanje  emisije na albanskom jeziku na nacionlanoj televiziji i veliku nezaposlenost.

Ovo nezadovoljstvo definitivno pogoduje razvoju ekstremizma i uvek je neizvesno u šta ekstremizam može da se izrodi. Dosadašnje akcije koje je država preduzela protiv delovanja ekstremista ne ulivaju poverenje da je ona narocito spremna da ovaj problem trajno reši. Predstavnici vlasti cesto podsecaju da se ne može zabraniti drugacije mišljenje, ali prenebregavaju cinjenicu da ekstremisti imaju politicke pretenzije.

Violeta CVEJIC