Novi vjetrovi iz Beograda?

 

Regionalno pomirenje, resetovanje odnosa sa Hrvatskom, saveznički odnosi sa Crnom Gorom - sve su to obećanja su koja treba ostvariti u okviru nove politike Srbije prema regionu.

Da bi se postigao taj cilj, premijer Dačić je najavio pronalaženje zajedničkih interesa, prvenstveno između Srbije i Crne Gore ali i u regionu Balkana. .

Interesi iznad ljubavi: "Ovde više nema ljubavi, ima samo interesa. Gde je bilo ljubavi loše smo prošli - jer je ona bila jednostrana, sada treba naći zajednički interes", rekao je Dačić komentarišući buduće odnose izmedju Srbije i regiona.

Da se međudržavna komunikacija mora poboljšati i prestati sa praksom vruće - hladno u međusobnim odnosima ukazao je Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative koja se bavi regionalnim odnosima.

Komentarišući za Portal Analitika najave sa početka teksta dva najvažnija političara u Srbiji i odgovarajući na pitanje šta podrazumeva pomirenje.

-Pomirenje podrazumeva nultu tačku odnosa između suseda, odnosno da rešavanje spornih pitanja tek počinje, a to nije tačno. Za 12 godina, koliko traje proces obnove odnosa puno toga je urađeno i postignuta je bolja atmosfera. Međutim, činjenica je da su odnosi s vremena na vreme u celom regionu bili na relaciji vruće – hladno, a zavislili su umnogome i od šefova država. U cilju bolje saradnje organizovana su četiri regionalna sastanka šefova država i mislim da su doneli pomak u regionalnim odnosima, smatra Popov.

Podsetivši da je zastoj u odnosima nastao nakon prošlogodišnjih majskih izbora u Srbiji, Popov je naveo da su neki susedi imali zazor sopstvene javnosti od nove srpske vlasti odnosno od prošlosti predsednika Srbije.

Naslijeđeni problemi zaledili odnose: U mnoštvu problema koji su se nagomilali tokom protekle decenije na regionu Balkana - a čija su se rešenja svodila samo na obećanja - najkrupniji je svakako nerešena granica na Dunavu između Srbije i Hrvatske. Upravo to pitanje je i za Popova prioritet jer Hrvatska na leto ulazi u EU.

"Mi sada sa Hrvatskom imamo zaleđene odnose i to stanje nije dobro. Zbog problematične granica na Dunavu Hrvatska može da blokira Srbiju na putu ka EU. Sa druge strane treba procesuirati i ratne zločine", rekao je Popov.

Odmah posle Hrvatske na red dolazi rešavanje spornih pitanja u odnosima sa Crnom Gorom. Navodeći da ti odnosi nisu na zavidnom nivou Popov je podsetio na prošlogodišnju izjavu tadašnjeg crnogorskog premijera Igora Lukšića.

"Lukšić je rekao da se izmedju ove dve države ne rešavaju elementarne stvari poput zastoja na obnovi pruge Beograd – Bar", kaže Popov, ocenjujući da dve vlade gotovo nemaju saradnju.

Ipak, inicijativu državnog vrha Srbije za normalizacijom regionalnih odnosa Popov vidi kao dobrodošlu precizirajući:

"Generalno nije dobro za Srbiju da ima poremećene odnose sa bilo kim u regionu, a naročito sa susednim državama. Za sada imamo zaledjeno stanje odnosa, a jedino dobre odnose imamo sa Republikom Srpskom koju je posetilo celokupno srpsko rukovodstvo. Ipak, popravljanje regionalnih odnosa će zavisiti od toga kako se Srbija bude ponašala", zaključuje Popov.

Što se prošlosti tiče, Srbija se i ne možebaš pohvaliti razumevanjem i uvažavanjem argumenata i drugih država prilikom pronalaženjem rešenja za poboljšanje regionalnih odnosa.

Najbliži, a najdalji: Tako je, samo pre tri godine, Srbija je Anku Vojvodić, ambasadorku Crne Gore proglasila personom non grata nakon crnogorskog priznanja Kosova. Iako je predsednik Crne Gore nekoliko meseci nakon tog događaja boravio u trodnevnoj poseti Srbiji, različito shvatanje kosovskog pitanja i danas opterećuje odnose dve države.

Osim ovog, sporno je i pitanje državljanstva jer Srbija insistira na dvojnom, rješenju koje ne odgovara Crnoj Gori; Beograd insistira i na pitanju položaja Srba koji žive u Crnoj Gori i ostvarivanju njihovih prava, a na tapetu je i pitanje položaja prava Crnogoraca u Srbiji koji nisu uspeli da naprave svoj Nacionalni savet... Među važnim pitanjima je odnos dve države prema crnogorskoj i srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sva ova pitanja su bila sporna i tokom već pomenute Vujanovićeve posete Srbiji (maj 2009. godine) i za njih rešenje još uvek nije pronađeno.

Prema najavama, srpski državni vrh rad je sada da se pozabavi ovim problemima. U zavisnosti od toga kako ta pitanja budu rešena pokazaće se ozbiljnost sadašnje vlasti i spremnost da raskine sa time da Srbija ne može da prihvati crnogorsku nezavisnost.

Reči poput onih da su Srbi i Crnogorci najbliži narodi, da su dva oka u glavi, da imaju isto poreklo ali različite trenutne gospodare u proteklih 12 godina svi su se naslušali, ali stanovnici obe države od njih - nisu imali koristi.

Ipak, da regionalni problemi ne smeju biti samo na nivou političkog marketinga ukazala je u Evropska unija, koja u pridruživanju zemalja Balkana regionalnu saradnju vidi visoko na listi evropskog puta.

To znači da Srbija treba da pokaže spremnost da probleme sa susedima rešava uz obostranu korist. Evropski predstavnik Jelko Kacin pohvalio je poslednju Dačićevu izjavu u vezi sa Crnom Gorom rekavši da je ona odraz zrelosti srpske politike.

Međutim, za sada bolji odnosi su samo nagovešteni u nekoliko navrata ali kada su zvaničnici iz Beograda trebalo da učine konkretan korak i otići na regionalni skup u Budvu - srpski predsednim Toma Nikolić je u decembru prošle godine – bez najave odustao.

Nekoliko dana pre održavanja tog skupa Haški tribunal oslobodio je Ramuša Haradinaja svake odgovornosti za zločine nad Srbima, što je bio Nikolićev izgovor. Pitanje je koliko je odluka predsednika Srbije zrela, ako se ima u vidu da je na tom skupu trebalo prvi put da se sastane sa predsednicom Kosova Atifetom Jahjagom.

Kao što obično biva, inat nije dobar zanat, jer je Nikolić nedavno iskazao (čitaj: morao da pokaže) spremnost da se susretne sa kosovskom predsednicom, kao i sa predsednikom Crne Gore. Već ti razgovori, ukoliko ih bude u bliskoj budućnosti kao što su najavljeni, mogli bi da pokažu na delu novu regionalnu politiku Beograda, koja je još uvek samo verbalna.

 

Violeta CVEJIĆ