Rusija će učiniti sve da zaustavi ili uspori Crnu Goru na njenom putu ka članstvu u NATO savezu, a zvanična Podgorica se tim aktivnostima mora suprostaviti na pravi način, ocijenio je za agenciju MINA predsjednik Atlantskog saveza Savo Kentera.
On je kazao da je Crna Gora u prošlosti nekoliko puta prozivana, od ruskih zvaničnika i aktuelnog ministra odbrane te zemlje Sergeja Šojgua, da ne treba da ulazi u NATO „i da, ukoliko se to desi, više neće biti u prijateljskim odnosima“.
- Vrlo je vjerovatno da će u narednom periodu Rusija preko svoje mreže saradnika u Crnoj Gori intenzivirati svoje aktivnosti - rekao je Kentera.
Do sada se, kako je naveo, ruski uticaj uglavnom ogledao kroz razne investicije.
- Za investicije vrlo dobro znamo kako su završile i kakav je bio krajnji ishod, dok će u narednom periodu aktivnosti biti uglavnom političke prirode. Bitno je suprotstaviti se tome na pravi način i sa odgovarajućom mjerom - smatra Kentera.
Upitan da li odluku o ulasku u Alijansu treba donijeti na referendumu ili u Skupštini, Kentera je kazao da su oba metoda demokratska, ocjenjujući da odluku o tom pitanju treba donijeti u parlamentu dvotrećinskom većinom.
- Partije koje se makar deklarativno zalažu za ulazak u NATO, odluku o učlanjenju moraju podržati u parlamentu. Ukoliko to ne urade, to znači da ne žele da prihvate odgovornost za svoje postupke i da lopticu u stvari prebacuju na građane, što je vrlo lukavo i krajnje nekorektno - rekao je on.
Prema njegovim riječima, poslanici znaju da li je u interesu Crne Gore da bude dio NATO saveza ili ne, „ali zarad očuvanja svog biračkog tijela ne žele da se izjašnjavaju o ovako važnim pitanjima“.
- U drugim zemljama sve partije, bilo iz vlasti ili opozicije su prepoznale pitanje ulaska zemlje u NATO kao nešto što je od nacionalnog interesa i složile se oko toga da zemlja treba ući u taj savez. S obzirom da su nama lični interesu gotovo uvijek ispred nacionalnih, onda je i situacija mnogo lakša za razumjeti - dodao je Kentera.
Komentarišući podršku građana za učlanjenje u NATO, koja je konstantno na nivou od oko 30 odsto, on je kazao da nije realno očekivati da će taj procenat rasti, ukoliko se aktivnosti za to ne sprovode na pravi način.
- Kako to nije dnevno politički profitabilna tema, koja donosi podršku birača, ona se samo sporadično i često nevoljno pominje u agendama političara i visokih predstavnika vlasti.
Kentera smatra da u kampanju za ulazak u NATO nije uključen ni širi front građana, prije svega oni koji nisu iz svijeta politike: eksperti, domaći i inostrani, „koji bi kompetentno prenosili svoja znanja o svim, pozitivnim i negativnim, stranama članstva“.
On je podsjetio da je u poslednje vrijeme zapažena u javnosti anti-NATO kampanja, „finansirana od onih država i pojedinaca kojima nije u interesu da vide Crnu Goru u tom savezu“.
- Vjerujem da je to samo početak njihovog djelovanja i da će u narednom periodu te aktivnosti postati još intenzivnije i konkretnije - rekao je Kentera.
On dodaje da će članstvo u NATO-u Crnu Goru koštati mnogo manje nego da zasniva sopstveni sistem odbrane. Smatra i da za sopstveni sistem odbrane izdvajanja iz budžeta moraju biti sedam do deset odsto BDP-a, a da je za članstvo u NATO preporuka oko dva odsto BDP-a.
- Treba imati u vidu da ni sa ovoliko velikim izdvajanjima za sopstveni sistem odbrane i dalje ne bismo bili u stanju da se odbranimo od bilo koga, pri čemu ne mislim na odbranu od drugih zemalja, već prije svega od raznih vidova asimetričnih prijetnji - zaključio je Kentera.
