Crnogorska Vlada trebalo bi da uradi više na prihodnoj i rashodnoj strani, što bi moglo da podrazumijeva i povećanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), kako bi se ubrzalo obaranje deficita i javnog duga, ocijenili su predstavnici Svjetske banke (SB).
Šef kancelarije SB za Crnu Goru, Anabela Abro /Abreu/, kazala je u intervjuu za agenciju Mina-business da bi Vlada, s obzirom na rizike od eventualnog pogoršanja makro okruženja i potencijalnog aktiviranja garancija za Kombinat aluminijuma (KAP), trebalo da uradi više na oba fronta - prihodnom i rashodnom.
„To će možda uključiti neka povećanja poreza, kao PDV-a. U struci i međunarodnoj praksi PDV se smatra najboljim porezom, jer najmanje diskriminiše jednu vrstu aktivnosti u odnosu na drugu i obezbjeđuje dobre javne prihode državi“, saopštila je Abro.
PDV je u Crnoj Gori, kako je podsjetila, trenutno najniži u Evropi i važan je zbog toga što, u relativnom smislu, pada na opštu potrošnju i uvoz, stimuliše investicije i izvoz, a time i dinamičniji privredni rast.
„Kada je u pitanju dizajn PDV-a, moguće je imati, kao u slučaju Crne Gore, nižu stopu na grupu proizvoda koji su od većeg značaja za socijalno siromašnije slojeve stanovništva, čime se u određenoj mjeri olakšava socijalni pritisak od oporezivanja potrošnje“, objasnila je Abro.
Prema njenim riječima, PDV je dobar i jak instrument koji može sa relativno malim povećanjem stope, od na primjer dva odsto, dati značajne prihode i ubrzati obaranje deficita i javnog duga.
Abro je dodala da javni dug Crne Gore iznosi oko 62 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) kada se uključe garancije, čime se zemlja svrstava u grupu visoko zaduženih.
„Veoma je važno da se nastave napori za fiskalnu konsolidaciju. Agencije za kreditni rejting, koje su već smanjile rejting Crne Gore, posljednji put u junu, takođe očekuju da se Vlada pridržava srednjeročnog plana fiskalne konsolidacije koji je ranije najavljen“, navela je Abro.
Ona je podsjetila da postoje dva načina da se smanji deficit, kroz povećanje prihoda ili smanjenje potrošnje, kao i da bi Vlada trebalo da ih uskladi i nađe prave instrumente.
Abro smatra da je crnogorska privreda uspjela da povrati rast nakon recesije iz 2009. godine, za razliku od ekonomija u regionu sa sličnom strukturom.
„Rast predvođen stranim direktnim investicijama (SDI) omogućio je malo povećanje zaposlenosti u prošloj godini. Pored toga, stopa učešća radne snage je porasla na preko 52 odsto, prvi put od nezavisnosti Crne Gore. To je omogućilo da popusti pritisak usljed recesionih događaja početkom prošle godine, koje su prouzrokovali oštri vremenski uslovi i smanjene aktivnosti aluminijumske kompanije koja je u poteškoćama“, rekla je Abro.
U određenoj mjeri, kako je poručila, fiskalni i spoljni disbalansi su se smanjili. Fiskalni deficit je pao na ispod pet odsto, a ukupna potrošnja države je dodatno oslabila oko dva odsto BDP-a, čime su se stvorili uslovi za stabilizaciju duga od naredne godine.
Abro je, kada je u pitanju strukturni segment, podsjetila da je Crna Gora dodatno unaprijedila rang na indeksima Duing biznisa /Doing business/ i Indeksu globalne konkurentnosti.
„Promjene zakona o radu, reforma sistema izvršenja i registracije preduzeća će vjerovatno dodatno unaprijediti poslovnu klimu u ovoj godini. Tokom 2011. godine i početkom prošle, reforma finansijskog sektora je osnažila otpornost bankarskog i povratila depozite u banke, čime se pokazalo da je ponovo uspostavljeno krhko povjerenje u bankarski sistem“, saopštila je Abro.
Ona je navela da je Crna Gora i na političkom frontu postigla veliki napredak.
„Zemlja je završila pristupanje Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i napredovala u agendama o pristupanju NATO-u i EU, koje će imati pozitivan uticaj na političku stabilost i investicionu klimu“, rekla je Abro.
Ona smatra da će pristupni pregovori i postepena implementacija i sprovođenje pravne tekovine doprinijeti da se crnogorska ekonomija razlikuje od onih koje nijesu počele taj proces.
„Biće potrebno određeno vrijeme dok ne dođe do pristupanja EU. Pristupna agenda je srednjeročna, ali će postepena harmonizacija sa pravnom tekovinom EU, dati veliki doprinos stabilnosti zemlje i povećanoj percepciji međunarodnih investitora da je Crna Gora i dalje na dobrom putu i da će možda ostvariti njihove očekivane povrate na ulaganja“, ocijenila je Abro.
Kada su u pitanju aktivnosti SB u narednom periodu, Abro je saopštila da portfolio aktivnih projekta te institucije u Crnoj Gori trenutno uključuje sedam projekata ukupne vrijednosti 72,5 miliona EUR.
„Oblasti u kojima se pruža podrška uključuju poljoprivredu, upravljanje zemljištem, obrazovanje, energetiku, životnu sredinu, zdravstvo i finansijski sektor“, dodala je Abro.
Banka, kako je navela, priprema i program podrške budžetu da bi se implementirale reforme u oblasti fiskalne konsolidacije i poslovnog okruženja, čime bi se osnažio oporavak rasta i konkurentnost.
„SB će, početkom godine, predstaviti Ekonomski memorandum za zemlju (CEM) u cilju pružanja analitičke podrške vlastima kod kreiranja i formulisanja politika o tome kako da se implementira agenda ubrzanog rasta zemlje kao dio procesa pristupanja Crne Gore EU i njene vizije prosperitetne ekonomije“, zaključila je Abro.
SB priprema i dodatnu novu investiciju za Projekat upravljanja i čišćenje industrijskog otpada, koji ima za cilj smanjenje rizika po prirodne resurse Crne Gore i javno zdravlje koje imaju izabrane lokacije za odlagaje industrijskog otpada.
