„Podgorica je dobila još jednu uređenu zelenu površinu u okviru Projekta Mikro 020, priče koja je krenua sa Zabjela, iz Ulice Princeze Ksenije preko Oktobarske revolucije, a priveli smo kraju i ovaj projekat koji je najveći do sada i tu se nećemo zaustaviti. Vrlo sam srećan, kao bivši učenik gimnazije i kao gradonačelnik, što ovaj prostor danas predajem na upotrebu ovoj i budućim generacijama. Mi ćemo vrlo brzo zatvoriti za saobraćaj i ulicu koja se nalazi ispred same Gimnazije i taj prostor ćemo rekonstruisati, rekultivisati u prirodni nastavak ove zelene površine i na neki način integrisati dvije velike zelene površine – samo dvorište Gimnzaije i novi park, i na taj način dobiti zelenu oazu u samom srcu Podgorice“, istakao je Vuković.
On je ovom prilikom upravi i učenicima čestitao dan Gimnazije, koja je simbol glavnog grada, škole na koju su svi izuzetno ponosni.
„Imajući u vidu šta ona znači za identitet Podgorice, gradska uprava je odlučila da prostor ispred Gimnazije koji se dugo vremena nalazio u prilično lošem stanju i koji je bio zapušten, privede namjeni, rekonstruiše, kultiviše i da na ovom mjestu dobijemo uređenu zelenu površinu, dodatno oplemenjenu, budući da smo u susret 19. decembru na ovoj lokaciji otkrili i spomenik Ivanu Crnojeviću. Danas možemo da konstatujemo da je pred nama još par dana posla, ali sve ukupno možemo da se uvjerimo kako park izgleda na preko 2.000 m2, vrlo interesantan projekat i originalno arhitektonsko rješenje“, zaključio je Vuković.
Glavni projektant Sonja Radović-Jelovac istakla je da je spomenik bio generator razvoja prostora.
„Došli smo do zaključka da bi ga trebalo blago dislocirai da bude u sjenci, a u večernim satima lijepo osvijetliti i da se cijeli prostor veže za Gimnaziju. Planirali smo da učenici Gimnazije u međuprostorima ovog parka imaju javne performanse. Bitan je protok učenika, imamo prohodnu liniju čiji je dio i spomenik. Sad smo na 70% radova, ostali su fini radovi, klupe od drveta po betonskom omotaču, kao i drugi parkovski mobilijar, treba da se podigne još jedan sloj štampanog betona, a čitavom dužinom od 50 metara prema Hitnoj pomoći interaktivni zid kao mala instalacija koja će vuzelno da odvoji ovaj prostor. Ovo će biti svojevrsna art instalacija, a svaki učenik će moći da ostavi svoju poruku na interaktivnom zidu. Nalaizirali smo i šeme – sjedenje prije i poslije podne, analizirai smo pozicije sunca. Sve u svemu, kontura parka je tu, mogu se vidjeti ključne stvari. Vegetacija je urađena na način da se iskoristi postojeće zelenilo i da se duž klupa formira vegetacija koja budi i estetska i senzorna čula – ruzmarin itd.“, istakla je Radović-Jelovac.
Glavni gradski arhitekta Filip Aleksić naglasio je da su u fokusu projekta bili gimnazijalci, a ovaj projekat je bio okrenut upravo njima. Cilj je bio da se ovaj prostor što bolje koristi, budući da je Gimnazija izgubila pripadujući prostor iza samog objekta škole. Projekat je napravljen tako da je cetralni dio parka direktna veza sa Gimnazijom.
Direktorica gimnazije Zoja Lalović-Bojanić se zahvalila upravi Glavnog grada što prepoznaje značaj te obraovne institucije i što upravo ovakvim projektima skreće pažnju svima da ne smiju zaboraviti da je gimnazija ne samo simbol i obrazovna institucija već i svojevrsni kulturno-istorijski spomenik.
