U svetlu svakodnevice, bar one crnogorske, napravio je jedno „blasfemično“ poređenje sa Hrvatskom. Nije sigurno da je to hrvatska javnost razumela u potpunosti.
SRPSKA OBLAST
Ono što je sigurno razumela je da je u Crnoj Gori pokušaj, nadam se poslednji, da se Crna Gora svede na srpsku oblast, pokrajinu, koja će omogućiti Srbiji da ostvari svoj san izlaska na Jandransko more, da time omogući Ruskoj Federaciji da u Sredozemlju ima svoje vojne baze itd.
Brine tromost i razumevanje crnogorskih saveznika da se takavi pokušaji spreče. Direktno, otvoreno upozorenje Srbiji je – izostalo! Ono što onespokojava je da po tom pitanju za sada nema jasnog i decidnog izjašnjavanja EU i SAD, NATO saveza po tom pitanju. A trebalo je. Brže i energičnije. Unutrašnji, a ne samo spoljni napad obavezuje da se pomogne savezničkoj članici. Teško je poverovati da nisu razumeli o čemu je reč.
USAMLJENOST
Mitropolit Mihailo, svestan usamljenosti Crne Gore u ovoj situaciji, obratio se onom delu hrvatske javnosti, koji možda može probuditi evropsko javno mnjenje i sfere političkog uticaja, da energičnije stanu u zaštitu državnog suverineta Crne Gore. On traži, u skladu sa mogućnostima, podršku i za državu i za ispravljanje istorijske nepravde prema Crnogoskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Drugi su prihvatili kohabitaciju sa činjenicom da SPC prelazi državne granice Srbije i da se njen uticaj rasprostire van Republike Srbije. Kada se kaže da nosilac velikosrpskon nacionalizma leži u SPC, malo se potome šta preduzima. Logika odvojenosti države i crkve jedino ide u korist Srbije.
Prihvata se fakat da SPC ne priznaje Makedonsku Pravoslavnu Crkvu, već da je smatra arhiepiskopijom koja joj je pripojena nakon 1920te godine. Kad makedonska država traži od Fanara da poništi taj tomos onda iz Srbije (SPC) stižu negacije prvenstva Vaseljenske patrijašije da odlučuje o tim pitanjima.
Ukidanjem tog tomosa, biće i ukinuto pravo na crvenu okupaciju Crne Gore od strane SPC, jer je ta odluka doneta u isto vreme. Čak se može reći da će crkvenu nezavisnost Crnoj Gori doneti Severni Makedonci. Ta odluka nije daleko, a posledice će biti dalekosežne. Nedostaje zajednički nastup i prema Fanaru, ali i prema telima EU, kojima izgleda da nije do kraja jasno da dok se ne reši pitanje Hidre, zvane SPC, neće biti stabilnosti na Balkanu.
SJEVERNA MAKEDONIJA
Situaciju, koja se sada aktuelna, Severna Makedonija, po pitanju crkvenog pitanja, mnogo bolje razume nego Hrvatska. Ali to i Hrvatsku čeka. Mitropolit Mihajlo je samo nagovestio da bi se tako mogle rešiti nesugaslice i na unutrašnjem političkom planu u Hrvatskoj. Da li će se crkva zvati HPC (što izaziva negativna istorijska sećanja iz vremena Drugog svetskog rata) ili će to biti pravoslavna crkva u Hrvatskoj – manje je bitno.
Postoje priznate pravoslavne crkve u Poljskoj, Češkoj itd, i nikome ne predstavljaju problem ni u državama u kojima su, ni u svetu pravoslavlja. Hrvatska javnost očigledno da na takvo rešenje nije spremna zbog kompleksnih odnosa sa državom Srbijom.
Mitropolit Mihailo je napravio korak ispred aktuelnog vremena. Takve ljude je obično teško razumeti i lako ih je osuđivati. No, ko kroz šume puteve krči, sapliće se o panjeve. (Autor je profesor iz Novog Sada)
