„ Demonstracije koje SPC organizuje protiv usvajanja zakona o slobodi vjeroispovijesti uvod su u crnogorske parlamentarne izbore 2020. Ipak, za razliku od Vučićeve, vlast u Crnoj Gori je stabilna. Nakon sedam godina apsolutne vlasti, Vučićev režim je sada uzdrman i veliko je pitanje kako će se ponašati u novonastalim okolnostima“, kazao je on.
Čini mi se da se oni koji brane doktorat Siniše Malog i magistarski rad Alekse Bečića ponašaju kao da veruju da je nauka sluškinja politike. A nije i ne sme biti. Nauka je sluškinja nauke. O nauci sude naučnici, ne političari, mediji ili NVO.
POBJEDA: Kada govorite o odnosu evropskih zvaničnika prema državama regiona, kako tumačite poruke francuskog ambasadora u Skoplju Kristijana Timonijea upućene Crnoj Gori?
KORAĆ: Od njih se, koliko znam, u međuvremenu ogradila ambasadorka Francuske u Podgorici. Što je bilo očekivano.
POBJEDA: Ovo nije prvi put da se Francuska izvinjava Crnoj Gori. Doduše, prošlog puta je Podgorica na to izvinjenje čekala cio jedan vijek.
KORAĆ: Moram da kažem da je zaista krajnje neuobičajno da ambasador izriče tako teške i neutemeljene ocene o jednoj suverenoj državi, posebno što to čini iz druge zemlje, one u kojoj je na službi. Uzgred, ambasadora Timonija pamtim kao službenika francuske ambasade u Beogradu u vreme dok je ambasador Francuske bio Gabrijel Keler.
Timonije je tada bio sekretar političkog odseka Ambasade Francuske, koja je, inače, imala izrazito negativan odnos prema premijeru Zoranu Đinđiću. Istovremeno, veoma je podržavala tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunicu. Timonije je u tom smislu bio izuzetno aktivan: praktično se svakog jutra čuo sa pojedinim članovima Koštuničinog kabineta. O tome sam bio obavešten kao potpredsednik Vlade i savetnik za nacionalnu bezbednost. Pored toga, francuska ambasada je tih godina pomagala isključivo opštine u kojima je Koštuničina stranka bila na vlasti. Isto tako, oštro su se protivili nezavisnosti Crne Gore. Jasno je, dakle, da je diplomatska garnitura tadašnje ambasade Francuske u Beogradu otvoreno podržavala srpske nacionalističke snage u SRJ, zbog čega je premijer Đinđić odbijao da viđa ambasadora Kelera.
