S tim u vezi, američka kompanija Oškoš završiće laka oklopna vozila (JLTV) za Crnu Goru do 31. januara naredne godine, saopštio je Pentagon. Nakon što Crna Gora bude opremljena JLTV vozilima, postaće četvrta članica NATO koja je koristila ovu vrstu naoružanja.
Do sada su ugovore sa Oškošom sklopile Litvanija, Velika Britanija i Slovenija. Nabavkom ovih vozila dvije pješadijske čete Vojske Crne Gore biće u potpunosti opremljene sa vozilima posljednje generacije. Ova vozila će biti opremljena sistemom veze i daljinski upravljivim oružnim stanicama, sa mogućnošću upravljanja instaliranim naoružanjem iz unutrašnjosti vozila, pri čemu se crnogorski vojnici neće izlagati riziku, kao što je slučaj kod drugih sistema kod koj ih vojnik mora da izađe iz vozila da bi upotrijebio naoružanje.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za CdM kaže da je Vojska Crne Gore naslijedila sredstva koja nijesu odgovarajuća za savremne uslove.
“Ako želite da idete u neku mirovnu misiju morate da imate laka oklopna vozila, višenamjenska. Odlučeno je da se kupi novo američko terensko vozilo sa oklopnom zaštitom JLTV. To je vozilo koje sada postaje standard za sve. Kupili su ga Slovenci, Makedonci. Za ta vozila potrebno je naoružanje pa se zato izdvaja novac za kupovinu tih sredstava preko Pentagona. Kad se tako zaključe ugovori onda se dobijaju povoljniji uslovi. Naoružanje koje je potrebno nabavlja se od Izraela. Izraelci snabdijevaju veliki broj zemalja sa nadogradnjom i naoružanjem za ovakva vozila”, ispričao je Radić za CdM.
Radić napominje kako se nabavkom ovih vozila rješava pitanje kako će biti opremljene crnogorske čete, i da će, prije svega, biti upotrebljive u multinacionalnim operacijama.
To je već druga velika vojna nabavka od ulaska Crne Gore u NATO. Prošle godine stigla su tri helikoptera koja su za 30 miliona dolara kupljena iz Kanade.
Iz Ministarstva odbrane su poručili da su, zahvaljujući tim helikopterima, pojačali sposobnosti za transport trupa, vazdušnu podršku jedinicama, medicinsku evakuaciju i traganje i spasavanje, kao i za pomoć stanovništvu u slučaju prirodnih nepogoda.
U Dugoročnom planu razvoja odbrane 2019-2028. piše da je prijem Crne Gore u NATO, 5. juna 2017. godine, predstavljao istorijski momenat i prekretnicu kada je u pitanju koncept odbrane Crne Gore. Crna Gora je dobila čvrst bezbjednosni oslonac i uvjerljivu garanciju kolektivne odbrane u krajnje kompleksnom, dinamičnom i nepredvidivom savremenom strateškom bezbjednosnom okruženju.
Istovremeno, sticanjem punopravnog članstva u NATO, Crna Gora je preuzela i konkretne obaveze i odgovornosti. Kao pouzdan i odgovoran saveznik, Crna Gora se obavezala da svoje vojne sposobnosti razvija i za doprinos kolektivnom sistemu bezbjednosti.
Stoga su jasna vizija razvoja sistema odbrane Crne Gore, definisanje potrebnih vojnih kapaciteta i sposobnosti i nedvosmisleno određivanje prioriteta u opremanju i modernizaciji, uz obezbjeđivanje potrebnih finansijskih sredstava, preduslov za uspješnu realizaciju namjenskih misija i zadataka Vojske Crne Gore i punu integraciju u NATO.
Kako bi se Crna Gora u potpunosti integrisala u NATO, planiranje razvoja nacionalnih odbrambenih sposobnosti neophodno je uskladiti sa NATO procesom odbrambenog planiranja. To podrazumijeva implementaciju NATO paketa Ciljeva sposobnosti, odnosno obezbjeđenje vojnih sposobnosti i kapaciteta neophodnih za izvršavanje misija definisanih strateškim konceptom NATO.
Osnovni strateški dokument kojim se planira i projektuje razvoj Vojske i odbrane Crne Gore je Dugoročni plan razvoja odbrane. Dokumentom se utvrđuju dugoročni ciljevi i prioriteti razvoja, definišu buduće sposobnosti Vojske, sadržaj i dinamika njihovog razvoja, finansiranje i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj sistema odbrane.
Novim Dugoročnim planom razvoja odbrane planira se razvoj sistema odbrane u periodu od 2019 do 2028. godine i predstavlja nadogradnju dokumenta iz 2016. godine. Dostizanjem projektovanih sposobnosti obezbijediće se pokretne, održive i adekvatno opremljene jedinice, sposobne da samostalno i u saradnji sa saveznicima brane nezavisnost, suverenitet i državnu teritoriju Crne Gore; doprinose odbrani saveznika; učestvuju u međunarodnim misijama i operacijama podrške miru i pruže podršku civilnim institucijama prilikom suprotstavljanja različitim vrstama izazova, rizika i prijetnji nevojne prirode.
