Ulični performans ili basking je čin kada umjetnik izađe na ulicu i izvodi svoj performans za prolaznike. Većinom, baskingom se bave muzičari, međutim nije strano da za prolaznike performans izvode i glumci, recitatori, mađioničari, pantomimičari. Basking je u većini zemalja svijeta jako popularan i zastupljen a prolaznici, ako im se svidi izvedba, muzičare nagrade novčano ili nekim drugim znakom pažnje poput pića ili hrane. Kod nas, i dalje je veliki broj ljudi koji bježi od uličnih izvođača, a nagrade ih sumnjivim pogledom ili tragičnim mislima ispisujući scenario u glavi kako je kukavac, od muke, mora da svira po ulici.
Posljednjih mjeseci najaktivniji u Glavnom gradu Crne Gore je mladi Danilovgrađanin koji sa akustičnom gitarom i vokalom uveseljava, prilično puste i sumorne noći u centru Podgorice, jer, jel te, zašto bi iko izašao iz Delte?
''Taj basking je svuda po svijetu rasprostranjen. Probao sam prije sa kolegom kada smo svirali u Budvi, i viđeli smo da možemo široj javnosti da pokažemo talenat a usput i da zaradimo neki novac. Tada su mi trebale pare jer je mojoj djevojci bio rođendan i onda sam odlučio da izađem na ulicu, jer ko zna koga sve mogu da sretnem i kome sve može da se svidi to nešto moje. Zaradio sam tada dovoljno koliko mi je trebalo i nastavio sam time da se bavim jer se lijepo osjećam kada su ljudi oko mene srećni i mislim da toga fali cijeloj ovoj državi'', govori Mitrović za Portal Analitika.
On kaže da u nekoliko crnogorskih gradova ima svega 4-5 baskera a da osim toga malo ko izađe na ulicu.
''To usuštini ništa nije strašno što neko izađe i pokaže svoj talenat, pokazuje nešto svoje. Mislim da kod nas ljudi ne sviraju po ulici pretežno zbog mentaliteta, još uvijek nam fali malo tog evropskog stava. Ima nas svakakih ali predrasude su prisutne jako, meni je to glupo jer ne vidim zašto bi neko odmah osuđivao uličnog umjetnika da nema para, da nema đe da živi, da dobacuje stvari poput - viđi ga kakav je, sektaš, narkoman, pijanica... Te klasične priče su ispod nivoa i ne bi niko trebao da se obazire na njih, već bi ko god zna nešto da radi, svira violinu, gitaru, koristi matrice, samo neka izađe i neka pokaže svoj talenat jer može da upozna ljude, da uživa sa prijateljima i strancima, a može i da zaradi neki džeparac'', priča Mitrović.
Baskingom je počeo da se bavi od aprila. Kaže nije svakodnevno tu ali dolazi kada god može kako bi svirao i usput zaradio džeparac da ne mora da opterećuje roditelje. Muzika mu je primarni izvor zarade, s obzirom da je Igor tek u srednjoj školi, ali dodaje, koliko god da voli ovaj posao od daljih studija ne planira da odustane.
''Sad razmišljam što ću, razmišljam o dramskim umjetnostima. Pohađam medicinsku školu pa me sve vuče, i hirurgija, psihologija, dramske umjetnosti, ali najviše bih volio kad bi muzika mogla da se probije kad bi to bilo glavno ali studije se moraju završiti'', govori on.
Kako dalje dodaje, prolaznici pretežno vole ono što on radi, a u skorijoj budućnosti bi volio da svira i po ulicama evropskih gradova.
''Reakcija okoline je jako dobra. Kada ljudi vide mladu osobu na ulici onda ima mnogo manje osuđivanja. Neprijatnih situacija je bilo jako malo. Neki momci znaju da dobače nešto ali promijene mišljenje pa i oni ubace novac ili priđu da se ispričamo i promijene mišljenje. Basking mi se strašno sviđa i volio bih da ovom svirkom skupim nešto para i da odem po Evropi. U folkloru sam 14 godina i obišao sam dosta zemalja i volio bih da vidim još više zemalja sa svojom gitarom, ekipom ili bendom i da isprobam basking i po evropskim gradovima.'', zaključio je on.
