Ideja o pokretanju glasnika pripada direktoru odjeljenja Petru Nikolajeviču Stremouhovu (1823–1885).
Prvi tom štampan je 1877, a u njemu i studija „Черногория и черногорцы”, potpisuje je К. Петкович. To je Konstantin D. Petković (ili Petkovič, 1824–1898), rodom iza Bašinoga Sela u Makedoniji – različiti izvori tvrde da je po narodnosti: Bugarin, Srbin, Makedonac…
Završio studije u Petrogradu. Od 1857. do 1869. konzul Ruske carevine u Dubrovniku. Nasljednik, dakle, čuvenoga Jeremije Gagića.
Njegova studija o Crnoj Gori i Crnogorcima ima karakter službenih saznanja Ruske carevina o različitim aspektima, uključujući i Mitropoliju crnogorsku – Crnogorsku pravoslavnu crkvu.
„Восточный сборникъ” 1877. objavljuje:
„Черногорская Церковь, не смотря на то, что митрополиты получаютъ свое посвященіе въ Россіи, не признаетъ надъ собою никакой внейшей духовной власти: она совершенно самостоятелная (автокефальна)”.
U prijevodu:
„Crnogorska crkva, bez obzira na to, što mitropoliti dobijaju svoje posvećenje u Rusiji, ne priznaje nad sobom nikakvu vanjsku duhovnu vlast: ona je potpuno nezavisna (autokefalna)”.
Objavljujem faksimile: naslovnica i citat iz časopisa „Восточный сборникъ” (I, 1877, str. 427):
