Transkript razgovora:
Vujošević: Alo
Knežević: Alo
Vujošević: Poruke mi ne zvone, nijesam vidio. Ono što veliš za Dejana, nemoj da se ko žena kunem ali ja se u sve troje đece ti se kunem, istoga sekunda...
Knežević: Više to nije bitno, to smo raščistili
Vujošević: Posao u Igalo, ne ne ne, samo hronologiju, posao u Igalo. I rekao onome, i on rekao pođi, i ja pošao, i ova rekla pustiće. I ti si toga dana najavu dao i stopirao si. Kunem ti se u grob brata rođenog.
Knežević: Dobro, ti si rekao nece ga pustiti danas, pustiće ga u ponedeljak, da ne bi bilo...
Vujošević: E to mi je on reko, on mi je prenio.
Knežević: Katnić je reko neće ga pustit danas, nego u ponedeljak jer ja se ne plašim Duška Kneževića ništa, nek objavi što god ima
Vujošević: Zato da ne bude da se uplašio
Knežević: Dobro, nema potrebe više da raspravljamo, ja i ti smo sve raspravili
Vujošević: Al ja i ti nemamo ništa, ja te nisam nikad ništa prevario niti imas razloga mene da uništiš...
Knežević: Dobro dobro, neću...
Vujošević: A sad veliš izlagao, a nisam izlagao ništa.
Knežević: Ja sam ti rekao da budeš insajder, najbolje ti je to i da se skloniš odatle i da te slavi narod.
Vujošević: A kakvi insajder, što ću da pričam ja ka da što znam.
Knežević: A kako ne znaš, kako znaš sve. Ono što pričaš na snimcima samo treba da pričaš i za javnost.
Vujošević: A što pričam na snimcima?
Knežević: Pa to što pričaš i da kažeš javno još da potvrdiš, drugo ništa.
Vujošević: A što pričam na snimcima?
Knežević: A ne znam vidjećeš kad se objavi šta znam.
Vujošević: E ne znam, navuka si me onda znaš... ja sam mislio da smo mi prijatelji...
Knežević: Jesmo prijatelji, kako nismo prijatelji.
Vujošević: Pa što si me snima, dobro. Navuka si me da me snimaš. i znači nemaš od cijeloga svjeta nikoga no na mene da izgoriš, dobro dobro.... druge čuvaš.
Knežević: Važi čujemo se.
Vujošević: Dobro.
