Zbog toga, IN4S koji ne osporava tačnost mojih navoda, postupa u skladu sa izrekom istina boli i napada moju privatnost, kobajagi im smeta što nemam fakultetsku diplomu, očigledno misle na bilo koju diplomu (nijesu napisali - "nije diplomirao istoriju"). U redakciji IN4S smatraju da ako završiš elektrotehniku, ili farmaciju ili veterinu, možeš kvalitetno da pišeš o istoriji srednjeg vijeka na Balkanu?! Redakcija IN4S smatra - ko ima diplomu može da piše o svemu što poželi, i zaista, oni i imaju takve kolumniste - inženjere koji pišu o crkvi, istoriji, politici (domaćoj i globalnoj), ekonomiji...
Poslije nekoliko dana poslao sam odgovor redakciji IN4S, u privatnoj prepisci na Facebooku-u urednik portala Gojko Raičević mi je saopštio da ne želi da mi objavi odgovor, uz neko nebitno obrazloženje. Potom me u privatnoj prepisci ishvalio, ovako: "Tekst koji ste poslali kao odgovor je izuzetno pismen. Bez ironije, Vi ste trenutno najangažovaniji i najozbiljniji crnogorski istoričar i šteta da nemate diplomu." Prilažem screenshot njegove poruke meni upućene 21. decembra 2018. godine.
Sad neka čitaoci sami promisle kada je Gojko Raičević bio iskren - kada je prema željama svojih čitalaca i svojih finansijera, objavio da sam polupismen, ili je bio iskren u privatnoj poruci koju mi je poslao.
Moj neobjavljeni odgovor portalu IN4S tek sad objavljujem (uz male izmjene), jer nijesam smatrao da je naročito važno da ga objavim. Ja mislim da na ljude koji čitaju moje tekstove (bilo koje da su nacionalnosti i ideologije), blaćenje mene od strane IN4S-a nema nikakav uticaj, ako su čitali moje tekstove. Svako ko čita moje tekstove valjda sâm donosi sud o njima, nije malouman da mu IN4S ukazuje jesam li pismen ili nijesam.
ODGOVOR MIROSLAVA ĆOSOVIĆA PORTALU IN4S:
Najveći kompliment koji dobijam kad neko komentariše neki moj tekst ili moje pisanje uopšte, je - "Ćosović nema fakultet". Kad to pročitam odmah odahnem i kažem sebi "dobro je, sve je u redu sa tekstom, ne mogu da mu nađu zamjerke", jer takva "kritika" ima isti smisao kao da je kritičar napisao "tekst je dobar i istinit, ne mogu da mu nađem zamjerke, pa skrećem pažnju na nešto drugo."
Tako je i portal IN4S, najveći politički portal crnogorskih Srba, sufinansiran od države Srbije, napisao 17. XII 2018. člančićak od 4 rečenice sa infantilnim naslovom "Crnogorski guru publicista Miroslav Ćosović: Nema diplomu i polupismen".
Kad sam pročitao taj naslov odmah sam se razveselio i nasmijao, uljepšan mi je dan, jer IN4S nije sporio da su mi tekstovi kvalitetni i istiniti, IN4S mi to nikada neće osporiti, naročito poslije onoga što mi je u privatnoj poruci napisao urednik IN4S-a, i to je ono što je jedino važno. Člančić nije potpisan, zajednički ga je sastavljala cijela redakcija, očigledno ih je na istu tu ranu zoru dobro naljutio moj tekst na Analitici "Gusle prvo pripadaju Crnogorcima, pa tek onda drugim narodima" u kome sam iznio neke izvore koji su malo poznati javnosti, a Vukove riječi o guslama kod vojvođanskih Srba prije nego što sam ih ja pokazao, u Crnoj Gori nije znao skoro niko.
O mom školovanju: Pošto se IN4S i urednik Raičević brinu oko moje diplome, evo nešto na tu temu. Ja sam kao tinejdžer odlučio da ću da se bavim privatnim biznisom, i bavio sam se, dvadesetak godina, što dobro znaju u redakciji IN4S, imao sam svoje radnje i kasnije sam trgovao na berzi. Nikada nijesam upisao fakultet, da sam se odlučio da ga upišem završio bih ga, naravno. U predgovoru knjige "Nikola Tesla se izjašnjavao kao Crnogorac" sam pisao o tome kako sam u tinejdžerskim godinama razmišljao o svom mogućem fakultetskom obrazovanju, pa ko hoće, tamo može da vidi što sam o tome napisao, da ne ponavljam ovđe.
Godine 1991. godine sam u jednoj Montexovoj prodavnici ukrasne keramike kupio posljednji u toj radnji, fototipski primjerak knjige "Istorija o Černoj gori" vladike Vasilija Petrovića Njegoša (original je napisan 1754) i u knjizi pročitao, prvi put u životu, to su od mene i mojih vršnjaka sakrili:
"I tada Baoša bi zetski herceg, ali ne htjede zajedno sa carevim ubicom knezom Vukanom stupiti u boj protiv Turaka, a malo gdje Srblji bitku dobiše bez Crnogoraca i Brđana".
Bio sam šokiran, poslije sveg onog trućanja o Kosovu, o Obiliću, o izgubljenom carstvu, o zlehudoj sudbini, trućanja koja sam slušao u školi, u kafanama, u društvu, od starijih, istina je glasila: moji preci i preci Crnogoraca nijesu pošli u taj boj, nije ih zanimao.
Odmah mi je bilo da jasno da je cijela nacionalna istorija, ona koju smo učili u Crnoj Gori - lažirana, vladika Vasilije Petrović je sa svojom knjigom iz polovine 18. vijeka izvršio na mene veliki uticaj.
Devedesetih sam kupovao razne knjige koje su se bavile istorijom Crnogoraca, među njima i knjige Radoslava Rotkovića, dr Rotković je dao u svojim knjigama mnoge zanimljive detalje iz prošlosti. Početkom dvijehiljaditih, kad sam se prikopčao na internet, mnoge stvari su mi postale jasnije. Čitao sam komentare ispod tekstova na raznim političkim i drugih portalima i vidio sam da je glavni nacionalni "sport" Srba, kojim se bavi bar nekoliko stotina hiljada istih - posrbljavanje. Čitao sam pisanije brojnih amaterskih internet posrbljivača, a naravno, tu su bila i srbizatorska objašnjenja plaćenih, obrazovanih Srba - da su Crnogorci i svi narodi oko Srba, zapravo Srbi, samo to ne znaju.
Shvatio sam. I onaj srpski: čobanin sa Komova i moler iz Plužina i neki episkop i neki srpski političari i akademici SANU, svi oni, i na početku i na kraju dokazuju srpstvo Crnogoraca - Njegoševim stihovima. Tako sam i u vezi toga počeo da skupljam izjave srpskih intelektualaca iz Crne Gore i to sam objavio u tekstu "Dio Crnogoraca se smatra Srbima samo zbog Njegoša i Petrovića", pa za 50 godina neki istoričar ne mora da ulaže veliki napor i pretražuje po arhivima, samo uzme taj moj tekst i lako uvidi da elita Srba iz Crne Gore nijesu Srbi zbog toga što su im roditelji rekli da su Srbi, već su Srbi zbog Njegoša i Petrovića.
Šok u redakciji IN4S - neko čita knjige mimo škole?! Sljedeće što ću vam ispričati je nešto kao anegdota. Više puta sam naručivao od jedne beogradske internet prodavnice koja se bavi prodajom polovnih knjiga, jednom prilikom su mi rekli da će mi knjige uručiti neki njihov prijatelj iz Podgorice a ja da mu dam novac. Sa tim momkom sam se vidio u nekom kafiću, on živi u PG, ali je porijeklom iz Kninske krajine, popili smo piće, on se veselo smijao i rekao mi "nisam znao da u Crnoj Gori neko čita knjige" ("u svakoj šali ima pola istine").
Tako, ja razumijem zabrinutost redakcije IN4S i mnogih drugih koji kažu "Ćosović nema diplomu", jer je redakciji IN4S neshvatljivo da neko čita knjige a da mu profa to nije naredio. Čitati knjige van fakulteta (koji donosi čarobni cilj, platicu od 400 € i srkanje kafa u kancelarijama), suludo je i bezumno, po mišljenju redakcije IN4S i, moram priznati, većine Crnogoraca (bilo kako se izjašnjavali). Većina Crnogoraca razmišlja: Zar je moguće da neko čita knjige van školovanja? Ludo! Pa još dokumentarne, istorijske knjige, ne, nerealno je!
Po mojoj procjeni 90% Crnogoraca koji su završili fakultet, poslije fakulteta više ne čitaju knjige, većina od onih koji su završili fakultete više nikada ne pročitaju ijednu jedinu knjigu. A među Crnogorcima (svih nacija) koji nijesu završili fakultete - knjige ne čita nekih 97-98% ljudi. Od onih stanovnika Crne Gore koji nijesu završili fakultet - jedan od trideset (ili pedeset) čita knjige, mislim da je to realan broj. To je jasno i na primjeru redakcije IN4S, u tekstu o guslama sam objavio citate iz nekih lako dostupnih i relativno poznatih knjiga, ali redakcija IN4S kaže da nemaju pojma đe se nalaze te knjige! U redakciji portala IN4S ponosni su što su nezainteresovani za knjige!
Žao mi je, ne možete mi zabraniti da objavljujem: Srpska podružnica ruskog medija Sputnik, se prije nekih godinu dana žalila na mene kako mi se knjige prodaju u slobodnoj prodaji, hej, u slobodnoj! U naslovu članka su dali sliku moje knjige iz 2014. godine, a u tekstu se lamentira: "Ćute Univerzitet, Akademija, instituti… Svojim neoglašavanjem stvorili su, zajedno sa vlašću, društvenu klimu gde svaki poluintelektualac može da pruži svoje alternativno viđenje neospornih istorijskih istina i da svoj vulgarni šovinizam i rasizam umota u oblandu naučnosti i proda kao borbu za novu naciju." ("Poplava novih „dokumenata“ u Crnoj Gori: Stvoriti večni razdor sa Srbijom", Sputnik, 19. XI 2018)
E ako povodom mojih tekstova ćute profesori sa univerziteta i akademici, ne ćuti redakcija IN4S! Ona je junački opovrgla moja pisanja, objavila člančić od 4 rečenice, ne kritikujući konkretno nijedan moj tekst, sa zaključkom da sam polupismen!
No, kako je moguće da polupismeni čoek bude jedan od najčitanijih kolumnista u Crnoj Gori, nije jasno. Moj tekst od 17. decembra 2018, koji je takao u živac redakciju IN4S, je na društvenoj mreži Facebook imao preko 970 dijeljenja što na privatnim profilima, što u grupama i na stranicama. Zamislite da u Srbiji koja je po ljudstvu oko 12 puta veća od Crne Gore neki tekst o guslama i istoriji ima 12.000 dijeljenja na Facebook-u?
I sve te hiljade čitalaca koji čitaju moje tekstove u kojima pokazujem dokumenta i pisanja akademikâ i doktorâ nauka, svi oni vrijeđaju svoju sopstvenu inteligenciju i čitaju polupismenog čoeka?
"Na dohvat ruke": U člančiću koji mi je redakcija IN4S posvetila, zaprepašćeno se konstatuje: "Očigledno da svoja znanja i saznanja pronalazi u knjigama, koje nama ostalima nijesu na dohvat ruke."
Ovo naravno nije tačno, dostupne su i vama, pod uslovom, a to je zaista vrlo težak i mučan uslov - da ste spremni da ih čitate.
Npr, u mom tekstu o guslama kod Crnogoraca citirao sam iz knjige Vuka Karadžića, knjiga se nalazi na sajtu koji je osveštao mitropolit Amfilohije. Izvinjavam se što sam tu knjigu davno pročitao i ono što sam mislio da je važno zapamtio iz nje, ta knjiga nije vama na dohvat ruke, već vam je još bliža - na dohvat vam je miša i prsta - link. I još se izvinjavam što je vi nijeste pročitali, na vašim studijama profa vam nije rekao da je pročitate, a bezumno je čitati knjige sem onih koje se moraju čitati zbog diplome (i potom kancelarijske platice), zar nije tako?
U istom tekstu na još jednom mjestu sam citirao Vuka Karadžića, njegove riječi koje su praktično nepoznate u Crnoj Gori, on je u predgovoru za “Srpske narodne pjesme” (Lajpcig, 1824) pisao o guslama kod vojvođanskih Srba, sad imate priliku da pročitate, ja vam omogućavam da vam ne bude na dohvat ruke, već na dohvat miša i prsta, molim vas, samo - kliknite ovđe. Oprostite mi što vam profesor na fakultetu na kom ste dobili diplomu, nije rekao da to pročitate, oprostite mi što sam ja bez ikakvog profesora sam našao te Vukove riječi. (Ima li u Crnoj Gori profesora koji je znao za te Vukove riječi prije nego sam ih objavio?)
Zatim, u istom tekstu o guslama citirao sam Josefa Holečeka iz knjige koju je CID objavio, imam je već 20 godina, imate je u većini podgoričkih biblioteka. Pa sam sam još citirao iz knjige Ljube Nenadovića koju sam dobio iz Beograda, izdanje SKZ-a iz 1929. godine, jeftino, nekoliko € sam platio, ali je ima i u podgoričkim bibliotekama, bez problema je možete naći. Dakle, ako nemate knjige Holečeka i Nenadovića u svojim domovima, te knjige su vam na dohvat, ne ruke, kako vi kažete, nego na dohvat stopala, morate hodati do biblioteka da ih uzmete, pa kad uđete u biblioteke onda će vam biti nadohvat ruke. Zatim provjerite da nijesam štogod falsifikovao, lažno citirao.
E da, izvinjavam se što nijeste čitali Holečeka i Ljubu Nenadovića, pa mi se "pravom" rugate, jer, čita se samo ono što donosi diplomu, to je čvrst stav portala IN4S.
Saznali smo! U redakciji portala IN4S niko nije čitao Vukovu knjigu "Crna Gora i Crnogorci" kao ni knjigu Ljube Nenadovića "O Crnogorcima", o Holečekovoj knjizi da ne govorimo. Te su knjige među najvažnijim za upoznavanje Crne Gore u 19. vijeku. Sad je jasno da nije čudo da svojim čitaocima portal IN4S nudi isfantazirani identitet, kad u toj redakciji nipošto ne čitaju knjige o prošlosti svojih predaka!
Takođe, u redakciji IN4S mogu pitati povremenog saradnika Gorana Komara da li sam čitao njegove knjige, da li sam ga tačno citirao, a čitao sam desetak knjiga koje je on objavio - poslije vrlo marljivog i pedantnog rada. Njegove sam knjige, koliko se śećam skoro sve uzimao u biblioteci CANU, možda ne sve, ali većinu sigurno. Dakle, pitajte gospodina Komara jesam li čitao njegove knjige, a ako hoćete lično da se uvjerite - knjige su vam "na dohvat" stopala (hodanje do CANU), pa na dohvat ruke (kad dohodite u CANU).
I od sada za svaki tekst koji napišem, javite se, ja ću vam reći đe da nađete knjigu iz koje sam citirao (no, to će biti uzaludno, IN4S prezire knjige).
IN4S ima kolumniste koji preziru biblioteke: Ne samo što je redakcija IN4S u šoku i nevjerici što neko mimo školovanja čita knjige, i njeni udarni kolumnisti isto razmišljaju, IN4S ima tekstopisce koji preziru biblioteke i knjige?! Za IN4S godinama piše građevinski inženjer Vojin Grubač, piše o skoro svemu na ovom bijelom svijetu, sem o svojoj struci. Grubač je osoba koja ne voli baš sopstveno pisanje, to se može zaključiti iz njegovih intelektualnih aktivnosti, jer u posljednjih 20-tak i više godina, objavio je bar 1000 tekstova i niti jednu jedinu knjigu! Sami Grubač, ne želi da probere čak ni 30 svojih tekstova i da ih u knjizi objavi, pa da se ta knjiga nađe u bibliotekama, te da jednog dana nekom možda bude - "na dohvat ruke". Neće to da uradi, a čitaoci neka razmisle zašto neće.
Tako je Grubač na ovom istom portalu 16. marta 2017. bacio blato na mene u tekstu "Bljesak haplokradice: Da je Njegoš poilirčen, to bi bila sreća?". Haplokradica sam naravno ja, a još me u tekstu zove i Mikroslav. Moj odgovor Grubaču i tada je IN4S odbio, kobajagi sam bio previše oštar i uvrjedljiv prema Grubaču, da je moj odgovor objavljen moglo mu je pozliti, ośetljiv je mnogo, pa bolje ne...
Grubač se tada ovako rugao meni, zapravo - rugao se bibliotekama, ovako me "sredio": "Zakopao se u biblioteke da nađe raznorazne dokaze", pa još: "Miroslav je otišao u mračne podrume biblioteka da otresa prašinu s starostavnih knjiga - i traži dokaze svojim teorijama. Tamo ga svako jutro zalivaju bibliotekarke, da ne bi uvenuo na putu ka tom svetom cilju.", pa još: "on bi isto tako bodro otrčao u biblioteku da se valja po prašini između knjiga, ne znajući da postoje i elektronske biblioteke - pa da se valja u elektronima", pa još: "Miroslav i od mene traži da idem u podrume biblioteka, da bi zajedno s njim vidio dokaze da Srbi nisu Srbi?!"
Neskriveno ruganje bibliotekama i knjigama građevinskog inženjera iz Moskve koji u svom životu nije pročitao ni 5 knjiga koje su pisali istoričari, a knjige izvornih istorijskih dokumenata, kao što su Komarove, nikada nije ni vidio! Da li je IN4S jedini portal na svijetu koji ima glavnog tekstopisca koji neskriveno prezire biblioteke i knjige?
Ne želim da mijenjam stil pisanja: Prije 10-tak godina sam prvi put u životu pomislio da mogu da napišem dokumentarnu knjigu, a krajem 2009. počeo da je pišem, i objavio je 2013. godine. Mislim da je jasno da sam mogao još tada, ili ranije (a mogu i sad), da upišem fakultet, davno bih imao diplomu. Ali nijesam htio i ne planiram, zato što ja mislim da ako je moje pisanje kvalitetno, ono će ostati, biću čitan i biće prihvaćeno, ako nije kvalitetno - nikakva mu diploma ne može pomoći.
I redakcija portala IN4S je shvatila da pišem kvalitetno, jer inače meni koji sam "polupismen" ne bi davala takvu pažnju. Ili će mi pisanje biti prihvaćeno ili neće biti, diploma i titula tu ne mogu puno da pomognu, jer i bez diplome mogu da dobijem znanje koje mi je potrebno, bar ja tako mislim, niko mi još uvijek ne brani da pronalazim knjige koje me interesuju.
Ako mi pisanje ne bude prihvaćeno, neću se śekirati ni malo, dao sam bezbroj dokumenata i činjenica, uradio sam što sam mogao, kome se sviđa - to je u redu, kome se ne sviđa, to je takođe u redu.
U svojim knjigama i tekstovima citiraju me i doktori istorijskih nauka i drugi intelektualci, jer ljudi koji imaju sposobnost RASUĐIVANJA i koji su upućeni u tematiku, RASUĐUJU da li neko piše u skladu sa činjenicama, ili ne piše. Ko nije u stanju da RASUDI je li neko pisanje kvalitetno ili nije, taj traži da vidi diplome, jer misli da je u diplomama istina.
Postoje na desetine hiljada ljudi koji imaju diplome, za te ljude znaju samo na poslu i članovi njihove porodice, a znamo i da postoje hiljade njih sa diplomama koji su napisali knjige - koje niko ne čita.
Takođe, jako mi je važno da ne mijenjam stil pisanja, sa diplomom bih trebao da pišem po akademskim normama, hladno, odmjereno - uštogljeno, kad bih kao diplomirani istoričar pisao stilom kojim sad pišem (mislim na stil!) kolege bi me ubrzo kritikovale, i ogradile se od mene. Evo konkretnog primjera.
Da sam bio diplomirani istoričar (ili nešto više) mojoj knjizi "Njegoš je izmislio srpsku narodnost Crnogoraca" bih dao naslov "Neki aspekti širenja srpske nacionalne ideje u Crnoj Gori" i onda to ne bi čitao skoro niko.
Crnogorski istoričari i intelektualci su mi kritikovali u privatnim razgovorima, ne sadržaj, već naslove i prve i treće knjige, a jedan prijatelj (koji nema veze sa naukom), mi je rekao da su mi naslovi knjiga "šešeljevski".
No, prvoj knjizi sam dao taj naslov koji sam dao i već poslije 20-tak dana zvala su me dvojica političara (koji su bili među vodećim u C. Gori 90-tih i kasnije), da mi kažu da su kupili moju knjigu i da im se sviđa, a primjetili su je na kiosku zbog upečatljivog naslova.
Nekoliko puta sam pisao, u predgovoru prve knjige i kasnije, sad opet ponavljam - naučnici i intelektualci nijesu moja ciljna čitalačka grupa, već prije svega pišem knjige da bi ih čitao što širi krug ljudi, a ako hoće naučnici da mi čitaju knjige, nemam ništa protiv, radujem se tome. Ne pišem knjige kao što ih pišu skoro svi naučnici kod nas, oni ih pišu - da bi im te knjige čitalo 50 njihovih kolega.
U redakciji IN4S su veći Srbi od Šešelja?! Prvi put sam pomislio da mogu da napišem dokumentarnu knjigu prije nekih 12 godina, iz toga je valjda jasno da ne pišem samo da bih pisao - zbog potrebe za pisanjem, već pišem iz dva razloga. Da raširim iz prošlosti i etnogeneze ljudi sa ovih prostora detalje koji su malo poznati, koji su poznati samo uskom krugu tihih naučnika (od kojih je većina van Crne Gore). I drugo, pišem da bih objavio neki svoj stav, dakle da bih kazao nešto novo (bilo tačno ili ako može neko da dokaže - pogrešno), o nekoj temi iz: prošlosti, etnogeneze ili nekoj identitetskoj temi - uopšte.
Što se tiče mog glavnog stava - da smo mješavina starośedjelačkih grupa - sa slovenskom etničkom primjesom (od Slovena smo primili jezik u srednjem vijeku), moje pisanje je prihvaćeno sa neočekivane strane.
Jedanaestog avgusta 2016. godine u Skupštini Srbije, poslije 30 godina djelovanja na političkoj i javnoj sceni, Vojislav Šešelj je rekao da smo svi mi dijelom i Vlasi! Prvi put to rekao! Kad Šešelj kaže "svi mi" on tu naravno misli na Srbe, to jest skoro sve stanovnike zapadnog Balkana, samo tu ne računa na nešto malo Hrvata. U emisiji "Ćirilica" na TV Happy Šešelj je 25. juna 2018. opet ponovio da smo svi mi dijelom Vlasi, da svi imamo 30-40% vlaške krvi (genetike), čime je u potpunosti prihvatio moje stavove koje sam podrobno obrazložio još u prvoj knjizi iz 2013. godine i to se stalno potvrđuju novim nalazima u paleogenetici.
Sad me interesuje - kako je moguće da IN4S ne prihvata Šešeljeve stavove da smo - i Vlasi, meni se ruga zbog istog stava koji i on ima? Da li su u redakciji IN4S veći Srbi od Šešelja, da li su "veći katolici od pape"? Ako mi je Šešelj u potpunosti prihvatio stav u vezi Vlaha, čime me demantuju u IN4S? Blaćenjem?
Evo moje ponude redakciji IN4S i svima ostalima koji naglašavaju da nemam diplomu.
Ponuda glasi: napišite i potpišite - da se slažete sa svim mojim stavovima koje sam iznio, pod uslovom da završim fakultet. Ja ću onda završiti fakultet i redakciji IN4S pokazati diplomu za kojom toliko žudi. Prihvatite zvanično i napismeno moje stavove, ionako moje stavove ne sporite, i ja ću upisati fakultet istorije, završiti ga i zvanično postati istoričar. Može?
