Podnosioci predstavke, odnosno vlasnik KIPS-a Risto Drekalović, u predmetu za koji je Evropski sud za ljudska prava presudu donio lani, a koja je postala pravosnažna u junu ove godine, sa državom od tada nije uspio da se dogovori o visini pravične naknade, zbog čega je Evropski sud preuzeo tu ulogu.
CIJENA
Sud u Strazburu utvrdio je u ovom predmetu, u kom kompaniji KIPS d.o.o. u Podgorici nije dozvoljena gradnja velikog tržnog centra nakon čega je pokrenut sudski spor, da je prekršeno pravo na pravično suđenje, odnosno dužinu postupka, što je kombinovano sa pravom na djelotvorni pravni lijek u upravnom postupku i povredom prava na imovinu. Špekuliše se da bi ovaj predmet našu državu mogao da košta oko 30 miliona eura. Naš sagovornik je, pak, kategoričan da nijedna presuda Evropskog suda za ljudska prava „ne košta“.
- Pogrešno je reći da će presuda koštati. One su investicija u budućnost. Prva svrha presude je da kompenzuje pojedincu štetu koja mu je nanijeta proizvoljnim akcijama autoriteta. Druga svrha je da prevenira da se takve greške ponovo dese. O tačnoj sumi u predmetu KIPS i Drekalović protiv Crne Gore u ovom trenutku ne mogu govoriti. Mogu reći da je Evropski sud za ljudska prava nedavno najavio da će odluka o visini pravične nadoknade biti donijeta 22. oktobra – kazao je Sundberg za Pobjedu. Naš sagovornik je, komentarišući ocjene sa međunarodnih adresa da je Crna Gora lider u izvršenju presuda Evropskog suda za ljudska prava, kazao da pred Komitetom ministara za superviziju izvršenja u pogledu naše države čekaju tri predmeta.
- To nije veliki broj, posebno ako uzmemo u obzir da na izvršenje ukupno čeka više od 5.500 predmeta. Ovaj broj predmeta iz Crne Gore, koji je u prošlosti iznosio skoro 30, umanjio se posljednjih godina zbog dobre komunikacije Vrhovnog suda i Ustavnog suda sa Evropskim sudom za ljudska prava. U reformi, zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava Valentina Pavličić imala je krucijalnu ulogu katalizatora – istakao je Sundberg.
POJAČANI NADZOR
Govoreći o tome da naša država nema nijedan predmet koji je pod pojačanim nadzorom Komiteta ministara za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, naš sagovornik je rekao da „danas nijesu upoznati ni sa jednim slučajem koji bi mogao postati kandidat za nadzor u okviru procedure pojačanog nadzora“. - Situacija u ovom pogledu bi jedino mogla da se promijeni ako bi Evropski sud za ljudska prava donio odluku koja bi bila kvalifikovana za ispitivanje u okviru pojačane procedure pred Komitetom ministara, na primjer predmeti koji zahtijevaju hitne pojedinačne mjere ili pilot presude – objasnio je Sundberg. Govoreći o predmetu Siništaj protiv Crne Gore, u kom je utvrđeno da su podnosioci predstavke bili žrtve brutalnosti organa reda, naš sagovornik je naglasio da je jedan od ciljeva Evropske konvencije da osigura da ljudi imaju povjerenja u rad svoje policije.
- To znači da ako osoba optuži policiju da je prema njoj loše ophođeno država garantuje da oni koji su krivi budu izvedeni pred lice prave. Ovo znači i da u slučajevima u kojima to nije moguće bude određen adekvatan novčani iznos za pravičnu nadoknadu. Predmet Siništaj protiv Crne Gore primjer je dobre reakcije tužioca u pogledu toga da je istraga bila brzo obavljena. Ne mogu reći više o ovom predmetu zato što ova istraga još traje na domać em nivou sa ciljem privođenja odgovornih pred lice pravde – istakao je Sundberg.
Komentarišući podatak iz izvještaja Evropskog suda za ljudska prava – da je naša država lani bila prva po broju podnešenih predstavki u odnosu na broj stanovnika, naš sagovornik je istakao da je više od pola odbačeno u inicijalnoj proceduri ispitivanja njihove osnovanosti. - Veliki broj podnešenih predstavki rezultat je neadekvatne svijesti ljudi o uslovima koji su neophodni da bi Sud u Strazburu uzeo predmet u rad. Da li ć e predstavke u budućnosti biti pod pojačanim nadzorom zavisi od toga da li oni predstavljaju neki važan složen ili strukturalni problem – zaključio je Sundberg.
Impresioniran
Na naše pitanje koliko je Crna Gora isplatila po osnovi pravične nadoknade od donošenja prve presude protiv nje 2009. godine, naš sagovornik, šef Odjeljenja za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava Fredrik Sundberg nije odgovorio, ističući da je „Crna Gora potrošila određeni iznos novca, ali da to nije važno“. - Ukupni iznos utrošen na pravičnu nadoknadu koji je Crna Gora potrošila možda izgleda impresivno, ali ako uzmete u obzir da su svi slučajevi doveli da značajnih reformi koje su omogućile Crnoj Gori da se približi evropskim standardima u pogledu poštovanja ljudskih prava, teško je ne biti impresioniran. Cilj Evropske konvencije je da osigura da praksa crnogorskih vlasti bude u skladu sa evropskim standardima, posebno sa Evropskom konvencijom za ljudska prava koja je i osnovna komponenta zakona Evropske unije – naglasio je Sundberg.
