- Ukoliko radite kao psihoterapeut u privatnoj praksi i radite sa bračnim parovima, često naiđete na problem svađa, izražavanja ljutnje i uopšteno, konflikata. Neki parovi se svađaju do iznemoglosti. Neka „fini“ se ne svađaju nikad. Neki prijavljuju da tokom svađa leti perje. Neki kažu da jedan partner voli da se svađa, a drugi „to mora da trpi“. Ali svakako da partneri najčeše dolaze na terapiju zbog onoga što se nalazi iza svađa a to su nezadovoljene želje i potrebe. ,,Ne voli me više, znate“, ,,da me voli ne bismo se svađali“, „on je sebičan, kako to može da kaže; ,,ako se ljuti na mene znači da me ne voli“...samo su neki od argumenta – kaže Pejaković.
Prema njenim riječima, važno je znati da u partnerskom odnosu veliki broj problema nastaje zbog nesporazuma u komunikaciji, emocionalne nepismenosti i uopšteno pogrešnih pretpostavki o ponašanju druge strane.
- Zato se kaže da ljubav nije dovoljna da bi veza opstala. Potreban su rad i edukacija. Vrlo često kažem klijentima, bilo da su parovi ili da su na individualnoj terapiji da bi trebalo da nauče da koriste konflikte da dođu do dugotrajnog razumijevanja, drugim riječima da ,,nauče da se svađaju“. Obično odgovaraju sa „ali mi smo došli da svađe izbjegnemo, a Vi nam kažete da se svađamo“. Pojašnjavam da je važno znati kako, u tome leži štos – naglašava sagovornica Pobjede.
RAZLIKA
Ona pojašnjava da konflikti koje ljudi često nastoje da izbjegnu i koji im djeluju neprijatno zapravo nisu sukobi osoba, kako ih često shvatamo već sukobi želja i interesa.
- To je veoma važna razlika. Ako sebe ne razlikujemo od svoje želje, shvataćemo konflikte kao odbacivanje u stilu: ,,Ako mi ne ispuni želju, znači da me ne voli“. Ovakav način razmišljanja je karakterističan i uobičajen za djecu koja ne razlikuju sebe od svog ponašanja pa ako im roditelji uskrate ostvarenje neke želje oni smatraju da su ih roditelji
odbacili kao osobe i vrlo se ljute ili se osjećaju odbačeno. Zadatak roditelja jeste da nauče djecu da je moguće da volimo nekog ali i da se sa njim ne slažemo i da se ljutimo na nekog istovremeno. Ljutnja je zdrava emocija, koja govori o tome da želimo da neko promijeni svoje ponašanje. Svoje ponašanje, ne sebe – navodi Pejaković.
Isto tako, dodaje ona, konflikti u odraslom dobu su sukobi želja i interesa između dvije osobe, a ne odbacivanje, inaćenje, dominacija kako često znamo da ih shvatamo.
- Nemoguće je živjeti bez konflikata iz prostog razloga što ne možemo u svakom trenutku imati iste želje i interese kao neko drugi. Šta bi onda trebalo da radimo? Da naučimo da se kulturno svađamo, da naučimo šta je to kultura konflikta koji je nužan za nalaženje rešenja, kao i međusobno razumijevanje. Jer, kako bismo uopšte mogli napredovati da nije perspektive druge osobe koja se ne mora slagati sa našom? Mi rastemo kroz ovakva iskustva. Važno je dakle da naučimo šta zapravo konflikti jesu i koje su karakteristike toksičnih (destruktivnih) a koje konstruktivnih konflikata – napominje Pejaković.
(Opširnije u današnjoj Pobjedi)
