„EU više nema strpljenja za nove zahtjeve opozicije. Njihov cilj je da se izborni zakoni u Crnoj Gori prilagode zakonima EU, te da političke partije, a samim tim i građani u Crnoj Gori, imaju povjerenje u izborni proces“, kaže za Novu M dugogodišnji novinar i urednik u Dnevnim novinama, Mili Prelević.
Vjeruje da tehničke vlade neće biti, a sve i da do toga dođe, kako kaže – to bi izazvalo novo nezadovoljstvo u opozicionim redovima.
„Sve to dovodi do stalnog nepovjerenja među opozicionim partijama, i siguran sam da je ovo tek početak i da neće biti nikakvog pomirenja, da nema načina da se opozicione partije ujedine jer je premalo zajedničkog interesa. Svima njima je zajedničko to što ne vole DPS i žele da oni odu s vlasti, što je i normalno jer su opozicija, ali to je nedovoljno da bi oni napravili jedan stabilan blok koji bi se suprotstavio DPSu i njihovim koalicionim partnerima“, rekao je Prelević.
Suština je, kako kaže, da je Demokratska partija socijalista sa koalicionim partnerima pristala na neke uslove Demokrata kako bi se razvio dijalog u odboru za promjenu izbornog zakonodavstva, a kada opozicija ne može da kritikuje DPS koji im je izašao u susret, svađaju se unutar sebe.
„Ići će to u nedogled... imamo situaciju da su demokrate u velikoj svađi sa Dfom, pa su u velikoj svađi sa SDP-om, SNP je u svađi sama sa sobom, Ujedinjena Cg djeluje kao front ali nije dio fronta, jednostavno jedan konglomerat svađa koji će opoziciju dovesti do toga da vjerovatno na naredne izbore koji će biti naredne godine izađu najmanje 4 ili 5 kolona, što je situacija koja opet ostavlja DPS na vlasti“, navodi Prelević.
Ističe da opozicija gubi povjerenje građana.
„Gube stalno birače, i mislim da će se to nastaviti naročito u izbornoj godini, jer je očigledno da lideri opozicije gledaju prvo na svoju partiju pa onda na taj tzv opšti interes koji oni pominju, a koji je njima skidanje DPS-a sa vlasti“, kazao je.
Profesor fakulteta politickih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković, poručuje da reforma izbornog zakonodavstva treba da je iznad trenutnih političkih odnosa i interesa.
„Zahtjev da u radu odbora ne učestvuje parcijalno ova ili ona stranka opozicije, nego sva opozicija – dosta je logičan, a mislim i da je logično da se od strane onih opozicionih stranaka koje nisu učestvovale u radu odbora ili neće, ne žele – preispita ta odluka. Jer da vam kažem – izborno zakonodavstvo i njegova reforma su iznad partijsko političkih međusobica“, kaže Stoiljković.
Podsjetimo, Skupština je glasovima 42 poslanika usvojila izmjene odluke o Odboru za sveobuhvatnu reformu izbornih i drugih zakona, kojom će izborne reforme morati da predloži do 15. novembra.
