U intervjuu Pobjedi, David ukazuje na izraženu medijsku manipulaciju najtananijim osećanjima, nametanje rijaliti programa kao načina da se skrene pažnja sa bitnih stvari. Pritom, govori o nekoj vrsti histerije, ksenofobije i veličanja sopstvene žrtve i to u funkciji konzerviranja podjela i generisanja nove mržnje…
POBJEDA: Ulazimo u avgust mjesec kada se u Srbiji na razne načine obilježava progon Srba iz Hrvatske. Svake godine je puno raznih poruka koje nisu miroljubive, dobronamjerne i ne vode pomirenju sa Hrvatima. Kroz izjave političara i jednostrano izvještavanje medija, srpska žrtva je najveća i najtragičnija... Dokle će to biti tako?
DAVID: Izbeglice su velike žrtve ratova nametnutih od političara. Manipuliše se njihovim očajem i beznadežnom situacijom u kojoj su se našli. Izbeglice jednog naroda suprotstavljaju se izbeglicama drugog naroda. Dok se ne shvati da je to zajednička, opšta tragedija neće biti pomirenja, a izbeglice će ostati jako oružje nedemokratskih režima u njihovim manipulacijama za očuvanje vlasti.
Štampani i elektronski mediji, tabloidi pod kontrolom srpskih vlasti primer su one najgore vrste mračnog, nazovi, novinarstva koje neprestano priziva nove sukobe i novu mržnju. Kako i ne bi kada su njihove gazde uveliko doprinele velikom egzodusu naroda na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
Raspirivanje zla
- I na sprskoj i na hrvatskoj strani požari se održavaju, a ne gase, raspaljuje se to veliko zlo revanšizma i nacionalizma.
Verovatno ce proći još mnogo vremena i naraštaja dok ne dođu neka bolja i mirnija vremena, ako ikada dođu, kada će taj jad i očaj biti prevaziđeni.
Ne, nisam optimista. Izbeglička kriza trese dobar deo čovečanstva i produbljuje a ne smanjuje opštu tragičnu sliku današnjeg sveta - kaže David.
POBJEDA: Od raspada SFRJ, građanskog rata, preko raspada državne zajednice SCG stalno je neko drugi kriv za sve ono što se dešava u regionu. Kako se Vi osjećate kada odete u Crnu Goru i druge države koje su nekada bile jugoslovenske republike?
DAVID: Moji prijatelji su ostali moji prijatelji. Odlazio sam u Crnu Goru, Bosnu, Hrvatsku dok su još ratovi trajali, a i posle. Pripadam generaciji koja je odrasla u Jugoslaviji i imam posebne sentimente prema toj nekadašnjoj zajedničkoj državi iako sam svestan i mnogih nedostataka te države. Poštujem sve sadašnje razlike ali ne mogu se izbrisati ni dugogodišnje veze posebno u kulturi i međusobni uticaji. Još uvek živim u nadi da se, uprkos svemu, mogu i moraju postaviti zdrave osnove saradnje uz iskreno prihvatanje nove stvarnosti.
POBJEDA: Pratili ste oštru polemiku između Srbije i Crne Gore zbog položaja imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Šta nam ta polemika govori o odnosima dvije države?
DAVID: I Srbija i Crna Gora su države u kojima je crkva zakonom jasno i nedvosmisleno odvojena od države. Ne vidim ništa sporno u tome što Crna Gora donosi svoj zakon o verskoj ravnopravnosti. Zakon je u celini dobar, ali, naravno, treba se cuvati zloupotreba koje su uvek moguće. Pravoslavna crkva ne bi smela da se ponaša kao država u državi što često čini i u Srbiji i u Crnoj Gori. U Srbiji mnogi još ne mogu da se pomire da je Crna Gora nezavisna i samostalna, pa ima izjava kako je sadašnja Crna Gora neprijateljska država. Jedan od problema srpske politike, ne najmanji, jeste i taj da su zaoštreni odnosi sa susedima, nema dobrih komunikacija ni sa Hrvatskom, ni sa Severnom Makedonijom, ni sa Bosnom i Herecegovinom. Nije valjda da niko ne valja samo je Srbija uvek u pravu i ispravna!
Pravi i lažni patriotizam
Baš zbog svega toga, zbog licemerja i lažnog patriotizma, manipulacija i demagogije, nedopustivo je biti ravnodušan posmatrač, nezainteresvan za sudbinu države koja ti je i jedina domovina.
Pravi patriotizam nije povlađivati moćnima i privilegovanima, lažnom rodoljublju, nacionalizmu i populizmu koji ponižavaju zdravu pamet, nego upravo suprotno: biti kritičan, veoma kritičan prema svemu što je u društvu loše, suprotstaviti se takvom stanju neophodnim, odlučnim i razumnim otporom - kaže David.
POBJEDA: Očigledno je da se zakon selektivno primjenjuje kada se radi o napadima i uvredama onih koji ukazuju da treba da se suočimo sa ratnim zločinima. Najbolji primjer je Šešeljev verbalni napad na novinarku „Danasa“ koji može prerasti i u fizički obracun sa neistomišljenicima. Ako se zakon ne poštuje ko određuje granicu?
DAVID: Granice poštovanja zakona očevidno određuje vlast. Zakon se primenjuje selektivno i nedosledno što je jedna od krupnih, najozbiljnijih zamerki i predstavnika Evropske unije ali i razlog ozbiljnog nezadovoljstva unutar Srbije. Tako je i u odnosu prema počinjenim zločinima i osuđenim i još uvek neosuđenim zločincima. To nije neočekivano jer su na vlasti neki od onih koji su u toj vlasti bili i početkom devedesetih.
Zakon o lustraciji je donet ali nikada nije primenjen tako da danas u medijima, u državnoj upravi, u kulturnim ustanovama gledamo i slušamo likove koji prodaju maglu iz Miloševićevih vremena. Vojislav Šešelj je posebna priča, ali ni po čemu nije nova. Bio je i ostao udarna pesnica vlasti. On samo glasnije, direktnije i agresivnije govori ono što dobar deo vlasti misli.
POBJEDA: Da li je ekonomsko siromaštvo glavni krivac za pad društvenih vrijednosti i promovisanje rijaliti programa i nasilja i prostitucije koji taj program donosi?
DAVID: Ne razdvajam ekonomsko siromaštvo od moralnog i duhovnog. Tamo gde nema morala i etike teško da se može govoriti o uspešnom i prosperitetnom društvu. Jedna od velikih opasnosti po srpsko društvo jeste epidemija prostakluka i primitivizma.
Rijaliti programi koji se danonoćno prikazuju na najgledanijim televizijama sa nacionalnim frekvencijama obiluju rečnikom koji se sastoji od najgnusnijih psovki i od scena otvorene pornografije.
To postaje obrazac svakodnevnog ponašanja. Mediji na kojima se emituju ovi programi nesumnjivo uživaju podršku političkog establišmenta, oslonac su režima, sa njih se redovno i vanredno oglašava i sam predsednik države.
POBJEDA: Ako smo ekonomski siromašni pa gledamo rijaliti da zaboravimo sopstvene brige, a rijaliti vlasnicima televizija i telekomunikacionim kompanijama donosi enormnu zaradu gdje se izgubila logika?
DAVID: To je proveren način anesteziranja naroda. Prelazak u jednu drugu stvarnost u kojoj se podilazi niskim strastima. Zapravo, perfidan način zaglupljivanja naroda. Naravno rijalitija ima i drugde, ali je kod nas ta vrsta programa postala dominantna, postala je način života, način ponašanja, prenosi se kao zarazna bolest.
POBJEDA: Angažovani ste u grupi intelektualaca „Samoodbrana“ koji su se dokazali u svojim profesijama i ukazuju na nenormalne pojave u društvu, ali i apatiju primjetnu kod mladog svijeta. Što mislite ko ce uvažiti i primijeniti Vaše dobronamjerne sugestije?
DAVID: „Samoodbrana“ je neformalni skup pojedinaca koji govore i pišu u svoje ime, a ne u ime političkih partija, sa željom da razviju i ohrabre kritičko mišljenje, da doprinesu stvaranju onoga što se „javno mnjenje“, a što kod nas jedva da postoji. Ne znam kako će se delovanje „Samoodbrane“ dalje razvijati ali se svakako neće pretvoriti u još jednu političku partiju kakvih u Srbiji već ima mnogo, premnogo.
Ne znam ni da li se uopšte tako nešto može održatii u sredini gde je malo solidarnosti, a mnogo zavisti, sujeta, svakakvog podmetanja, gde se politički život svodi na očuvanje ili osvajanje „gole vlasti“ bez posebnih principa, uz nerazumevanje za ono što se naziva opštedruštvena korist.
