U prilogu prenosimo izvod iz recenzije profesora Videnovića:
„Profesor Milenko A. Perović spada u najeminentnije filozofske delatnike na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Osnovao je Katedru i Studijsku grupu za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kao njen dugogodišnji rukovodilac izveo je tridesetak generacija profesora filozofije. Kadrovski je stvorio univerzetetsko jezgro filozofije u Novom Sadu koje se u mnogim elementima smatra najboljim u današnjoj Srbiji i okruženju. Neki od njegovih doktoranata, koje je doveo do univerzitetskih profesura, spadaju u vodeće specijaliste iz pojedinih grana i predmeta filozofije. Osnivač je i dugogodišnji izdavač časopisa Arhe koji se, uz zagrebačka Filozofska istraživanja, smatra najuglednijim filozofskim časopisom na našim prostorima. Profesor Perović se ogledao u nizu filozofskih disciplina izuzetno zapaženim studijama, raspravama, knjigama i udžbenicima. U filozofskoj javnosti najviše ocene imaju njegove knjige iz oblasti filozofije nemačkog idealizma, filozofije jezika i praktičke filozofije.
U okviru Perovićevog rada na praktičkoj filozofiji – koji se od etike i filozofije politike prostirao i na filozofiju prava, filozofiju ekonomije i bioetiku – posebno mesto imaju knjige Etika, Praktička filozofija i Filozofija morala. Veliko istraživačko iskustvo, temeljno poznavanje problematike i literarne građe, razumevanje povesnih procesa i temeljno filozofsko i istorijsko obrazovanje, kao i specifična filozofska imaginacija, koja se ovaplotila u kultivisanoj sposobnosti spekulativnog mišljenja omogućili su profesoru Peroviću da u ovoj knjizi priredi integralnu i voluminoznu obradu problematike filozofije politike.
Na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru ranije nije bilo pokušaja da se filozofija politike obradi u sistemskoj i povesnoj perspektivi, osim u prigodnim pokušajima izlaganja istorije političke misli (Radomir Lukić i Jurij Kolaković) ili nešto produbljenije politologije (Ljubomir Tadić). Prvi takav pokušaj načinio je upravo profesor Perović u svojoj knjizi Praktička filozofija. U njoj je pokazao da interpretacijska paradigma prožimanja ove dve perspektive ima visoku heurističku vrednost. Na toj bazi pristupio je izradi posebne knjige Filozofija politike. Ona počiva na stalnom prožimanju filozofskog razumevanja politike i politogeneze. Politogenezu je autor shvatio kao „povesni razvoj političkih oblika ljudskod praksisa (u prvom redu, drževe kao oblika praksisa)“.
Ogromna je povesna građa na kojoj je profesor Perović izuzetno uspešno demonstrirao ovaj interpretacijski model. Najpre ga je teorijsko usidrio u eksplikaciji vlastitog pojma politike i minucioznim objašnjenjima bitnih termina i pojmova koji pripadaju vokabularu politike i filozofije politike. S te osnove je započeo filozofsko i povesno putovanje od šest hiljada godina. Najpre je osvetlio političku povest i političku refleksiju civilizacija Staroga Istoka (Egipat, Mesopotamija, Indija i Kina). Istom metodskom paradigmom obradio je sva povesna fakta koja su od značaja za nastanak politike kao delatnosti u starih Helena, da bi priredio neophodnu informacijsku osnovu za egzegezu helenskih filozofskih stavova i učenja o politici. Ona na prirodni način vrhuni u tumačenjima filozofije politike kod Platona i Aristotela. Na istoj spekulativnoj filozofskoj niti u knjizi se ređaju interpretacije politogeneze i političke filozofije u helenističkoj i rimskoj epohi, u judeo-hrišćanskom horizontu, kao i Evropi Srednjeg veka.
Najobimnije tematske celine u knjizi s dovoljno razloga profesor Perović je posvetio nastanku pojma politike u građanskom svetu, nastojeći je celovitiji pogled obezbedi obradom američke političke misli i nemačke političke filozofije od 17. do 19. veka (posebno, političke filozofije Kanta i Hegela). Otvarajući složeno pitanje o tome na koji se način politigeneza i politička filozofije 19. i 20. veka može na najproduktivniji način osvetliti i pojmiti, profesor Perović se odlučio za model interpretacija vodećih ideoloških paradigmi i njihovih najznačajnijih teorijskih i filozofskih nosilaca (liberalizam, socijalizam, fašizam i nacizam, konzervativizam i neokonzervativizam i neoliberalizam). Ovaj model je autor upotpunio posebnim studijama o Marksovoj filozofiji politike, o problemu pravednosti te o globalizaciji.
Generalno, profesor Perović je u ovoj knjizi ostvario izuzetnu sintezu dubokog i temeljnog filozofskog poimanja politike i povesti političke filozofije. Uvereni smo da će ovom knjigom ne samo crnogorski čitaoci, nego i oni na širem prostoru nekadašnje Jugoslavije dobiti najvrednije filozofsko djelo o politici u kome su na maestralan način pomireni zahtevi za interpretacijskom širinom mnoštva povesnih fakata i informacija s najtemeljnijih i najsuptilnijim filozofskim razmatranjima celokupne filozofsko-političke kulture Istoka i Zapada.“
