Žozep Borel Fonteljes se, posle duge političke karijere, povukao iz javnosti. A onda ga je novi španski premijer Pedro Sančez prošlog leta zamolio da preuzme Ministarstvo spoljnih poslova. Borel je pristao. Ne zna se da li je on tada slutio da će uslediti još jedan skok u karijeri.
I pre povratka na veliku političku binu, on se nije potpuno povukao iz političkog života. U sporu između savezne vlade i katalonskih separatista stalno se javljao za reč. Borel je Katalonac i katalonski socijalista. Ali se energično suprotstavio katalonskom otcepljenju od Španije. „Granice su ožiljci koje je napravila istorija na koži zemlje“, rekao je jednom.
Borel je rođen 1947. u porodici pekara. Prva iskustva skupljao je u regionalnoj vladi Madrida od 1979. do 1983. Godinu dana kasnije, postao je državni sekretar za finansije, a od 1991. do 1993. bio je ministar za infrastrukturu, transport i životnu okolinu u vladi socijaliste Felipea Gonzaleza. Predvodio je socijaliste kao kandidat za premijera na izborima 2000.
Inženjer, ekonomista i specijalista za računare
Borel je verziran i u evropskoj politici. Između 2004. i 2007. bio je predsednik Evropskog parlamenta. On uopšte nije bio političar od zanata. Bio je inženjer vazduhoplovne raketne tehnike, a ima i titulu doktora ekonomije. Osim toga, ima master američkog univerziteta Stanford, kao i Francuskog instituta za naftu. Vodio je računarsko odeljenje španskog naftnohemijskog koncerna Cepsa.
No, ni on nije baš čist kao suza. Godine 2012. morao je da podnese ostavku na mesto direktora Evropskog visokoškolskog instituta u Firenci, jer nije prijavio paralelni prihod kao član nadzornog odbora energetskog koncerna Abengoa.
rotiv Bregzita, protiv separatizma
Borel ne krije da ne odobrava nikakva regionalna otcepljenja. Bregzit je propratio jednako oštrim rečima, kao i katalonske separatiste. Prilikom martovske posete Beogradu u svojstvu ministra spoljnih poslova Španije, jasno je rekao da je Španija protiv nezavisnosti Kosova. Španija je jedna od pet članica EU koje nisu priznale Kosovo.
Na jednom kolokvijumu početkom juna u Madridu, on je, imajući u vidu supersile Kinu, Rusiju i SAD, formulisao svoju evropsku filozofiju: „Živimo u svetu divova, i ako padnemo ispod određene veličine, pašćemo u irelevantnost“.
Za njega u tu filozofiju spadaju i veći izdaci za odbranu, kao i bolji podsticaji za vrhunsku tehnologiju. Iako je granice uporedio sa ožiljcima, on zahteva konsekventno obezbeđivanja spoljnih granica Evropske unije.
U intervjuu koji je pre dve nedelje dao za nemački list „Zidojče cajtung“, rekao je: „Moramo u zemljama Evropske unije brzo doći do koncepta jedinstvenog rešenja problema masovne migracije. Do sada su mnogi političari u Evropi vodili politiku zabijanja glave u pesak. Međutim, trebalo bi samo pogledati stopu nataliteta u Africi da se shvati kako nas očekuje džinovski problem“.
Pokazao je da ima nepokolebljivi stav kada je, suočen s neprijatnim pitanjima u vezi s Katalonijom u intervjuu sa Timom Sebastijanom iz Dojče velea, naprosto skinuo mikrofon i ustao. Vratio se tek na uporno nagovaranje svojih savetnika.
