„Uspostavićemo bolje odnose s Rusijom“
Lider Pokreta za promjene (PzP) i funkcioner Demokratskog fronta (DF), Nebojša Medojević, pitao je Markovića koji su rizici po mir i bezbjednost Crne Gore nakon presude liderima DF-a u slučaju za pokušaj terorizma.
„Da li će Vlada Crne Gore prekinuti diplomatske odnose s Rusijom, nakon presude u kojoj se tvrdi da su državni organi i službe te države učestvovali u pokušaju ubistva tadašnjeg premijera“, pitao je Medojević.
Premijer je rekao da ne postoje rizici po mir i bezbjednost u Crnoj Gori nakon presude, a da neće postojati ni nakon pravosnažne presude.
„Da li će neko posegnuti za neracionalnim aktivnostima – to vi znate bolje od mene. Država može i mora da obezbjedi sigurnost svakog pojedinca“, istakao je Marković.
On kaže da je Medojević previdio da su se u optužnici našli bivši agenti nekih službi, a ne oni koji sada rade u njima.
„Vjerovatno u njihovim biografijama piše zašto su bivši. Nigdje u presudi ne stoji da su ruski državni organi učestvovali u pokušaju ubistva bivšeg premijera“, naglasio je Marković.
Premijer je poručio da Vlada neće prekinuti diplomatske odnose sa Rusijom, već strpljivo i razumno nastojti da uspostavi bolje odnose.
„Vjerujem da to vrijeme dolazi i da ćete zajedno s nama pozdraviti takav razvoj događaja“, rekao je Marković.
Medojević: Nećemo pustiti Pažina da šikanira naše porodice
Medojević je nakon Markovićevog odgovora rekao da vlast lidere DF-a tjera na robiju na pravdi Boga.
„Vi ste krenuli na naše porodice i živote. Mislite da ćemo pustuti Pažina, koji je došao iz Šibenika, da šikanira naše porodice? Udarate na naše dostojanstvo, i integritet. Zašto nas prave zdrave tjerate na robiju? Upozoravam vas, ovo je Crna Gora. Neko ko nema korjene u Crnoj Gori može ovo da radi za interese određenih sila“, rekao je poslanik DF-a.
Marković je odgovorio da su Medojevićevi stavovi fašistički i da su najveća prijetnja po Crnu Goru.
„Prihodi od akciza približno na prošlogodišnjem nivou“
Raško Konjević (SDP) pitao je premijera kako ocjenjuje politiku Vlade u pogledu racionalizacije javne uprave, te kako ocjenjuje to što je u 2018. u odnosu na 2017. naplaćeno oko 20 miliona eura manje akciza na duvanske proizvode.
Optimizacija, prema riječima Markovića, nije samo posao Vlade, već i drugih grana vlasti.
„Mislim na parlament, sudstvo, tužilaštvo... Uspjeha nema bez jedninstvenog pristupa. Spreman sam da prihvatim odgovornost Vlade za dio za koji je odgovorna“, naveo je on.
Fiskalna strategija 2017-2020 i reforma javne uprave nisu, kaže premijer, nametnute Vladi, već ih ona sprovodi „da bi sistem bio bolji i održiviji“.
„Planom optimizaciije iz decembra prošle godine zaposlenost u javnoj upravi iznosila je 26,8 odsto ukupne zaposlenosti. U 2018. budžetski izdaci za bruto zarade smanjeni su na oko 10 odsto BDP-a, što je u skladu s projekcijom Fiskalne stragegije“, podvukao je Marković.
Premijer je rekao da su ukupni prihodi od akciza u 2017. bili za 10 miliona veći nego što je bilo planirano Fiskalnom strategijom.
„Bili bi i veći da je ostvaren plan povećanja akciza na duvanske prozivode“, smatra Marković.
Premijer kaže da je obim prodaje duvanskih proizvoda za prva četiri mjeseca ove godine 176,54 tone i da je veći za 34,23 odsto nego prošle godine.
„Ukupni prihodi od akciza u 2018. iznosili su 221 milion eura, što je niže od plana za 11,5 miliona eura. Prihodi od akciza, zaključno s 23. majem, približno su na prošlogodišnjem nivou i očekuje se da će biti veći nego prošle godine“, naveo je Marković.
„Crna Gora ima drugu najvišu minimalnu zaradu u regionu“
Marta Šćepanović (DPS) pitala je premijera kako ocjenjuje socijalni dijalog koji Vlada vodi sa sindikatima i poslodavcima, a vezano za nekoliko sistemski važnih rješenja koje Vlada treba da kreira.
Često se, kaže Marković, pogrešno interpretira da građani Crne Gore ne osjećaju benefite ekonomskog rasta.
„Skoro 18.000 građana zaposleno je od početka mandata ove Vlade. Pored auto-puta, svake godine gradimo i rekonstruišemo druge puteve, škole, vrtiće, zdravstvene ustanove... Impresivan je broj zaposlenih i penzionera kojima rješavamo stambeno pitanje“, istakao je premijer.
Marković je poručio da Vlada radi u interesu građana.
„Pažljivo slušamo šta nam kažu, koje su njihove potrebe, ali pazimo i na javno dobro, da uskladimo njihove želje sa realnošću“, podvukao je on.
Premijer kaže da je Vlada odgovorno prihvatila unaprjeđenje položaja zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu.
„Minimalna zarada od 222 eura predstavlja 43 odsto prosjećne zarade u Crnoj Gori, dok je prosjek na nivou EU 39 odsto mjesčne zarade. U Srbiji minimalna zarada iznosi 231 euro, u Albaniji 211, BiH 208, Sjevernoj Makedoniji 196. Crna Gora ima drugu najvišu minimalnu zaradu u regionu“, naglasio je Marković.
„Socijalnim kartonom uštedjeli novac“
Borisa Mugošu (LP-SD) zanimalo je koji su benefiti projekta Socijalni karton za građane i za sprovođenje strukturne reforme sistema socijalne zaštite.
Premijer je ocijenio da je sistem socijalnog kartona donio benefite i građanima i državi.
„Uštedio je vrijeme i novac. Prije socijalnog kartona, četvoročlana porodica bila je u obavezi da dostavi 32 potvrde od drugih državnih ograna, a kasnije su ih, na svakih šest mjeseci, opet morali podnositi da bi nastavili primana. Za pojedine papire morali su da plaćaju naknade. Od 2015. na uvid se daje samo lična karta, a ostala dokumenta se pribavljaju automatski“, pojasnio je Marković.
On kaže da je uvođenjem socijalnog kartona izvršena revizija 60.000 korisnika.
„Elimninisane su zloupotrebe. Tako je od juna 2014. do januara 2016. ostaverena budžetska ušteda od 2,6 miliona eura“, naveo je premijer.
