Baš takav je i Vallée, prostor od 6 ooo kvadratnih metara posvećen umjetnicima i ljubiteljima umjetnosti, gdje je 19. maja izvedena dramatizacija Marksovog „Kapitala“. Belgijska publika, među kojom su bili i predstavnici Ambasade Crne Gore u Briselu, pozdravila je ansambl ovacijama, ne krijući iskreno oduševljenje.
„Izuzetno sam zadovoljan što je Kraljevsko pozorište večeras u Briselu i što i na ovaj način pokazujemo da umjetničko stvaralaštvo i kreacija najvišeg nivoa ruše sve barijere i granice. Bilo bi dobro ukoliko bi i druga crnogorska pozorišta sa svojim projektima izlazila iz granica Crne Gore i regiona i promovisala ne samo našu nacionalnu kulturu, nego sve ono što danas čini supstrat naših društava na jugu Evrope. Predstava je na mene ostavila izuzetan utisak jer se tiče vječitih aktuelnih i najdubljih pitanja, tiče se ljudske egzistencije i društvenog progresa. Na neki način tema predstave tiče se kapitalističkih društava na način koji smo o njima čitali i učili, ali ona je mnogo više od toga. Ona je snažna, uznemirujuća, radikalna, bolna opomena svima nama o tome kuda današnja civilizacija ide i kakva bi ružna i neprijatna ishodišta to putovanje moglo da ima ukoliko se svi zajedno ne vratimo na ono što je bit ljudskosti, a to je humanije, socijalno solidarnije, ne neminovno i uvijek materijalno bogatije, društvo. Mislim da je i rediteljski koncept i sjajna glumačka energija, koja je iz minuta u minut rasla na ovoj sceni u Briselu, na najbolji način pokazala da prava umjetnost uvijek dotiče poslednje i krajnje granice slobode, da prava umjetnost pored toga što nam postavlja uznemirujuća pitanja uvijek nudi i moguće odgovore“, kazao je Vladimir Radulović, crnogorski ambasador u Belgiji.
I ovo dramaturško čitanje Marksa pokazuje da je ideja velkog filozofa bezvremena. Savremena stvarnost na koju predstava referiše, kao podstrekač da se na poetski način tema artikuliše u predstavi, dokazuje da je globalizacija učinila svoje, da je svijet isti i da publika razumije bez obzira da li se „Kapital“igra na Cetinju ili Briselu.
Koncept Andraša Urbana koji potpisuje adaptaciju i vizuelni identitet predstave, uz prodornu i intenzivnu pank muziku Irene Popović Dragović, i na ovoj sceni obuzeo je publiku. Talenat Jelene Laban, Jelene Šestović, Pavla Prelevića i Stevana Vukovića ocijenjen je kao čudesan.
„Fantastični, zaista! Poslije ove predstave osjećam se mlađe, jače, energičnije, ponovo razljućena zbog društva, politike... -na strani sam mladosti. Glumci su sjajni, „zvijeri“ na sceni. Bravo!Talenat, to je mogućnost transformacije na sceni. Glumci postaju viši, jači i ljepši. Oni su zaista posebni. Želim poručiti Andrašu koga nisam imala čast da upozam- Bravo! Uradio si fantastičan posao,predstavu koja pomaže glavi, srcu i tijelu. Fantastičan si! Publika je reagovala sa velikim entuzijazmom. Kada neka predstava ili ideja ima dobru bazu, ne može drugačije ni biti. Večeras smo bili tu za vas, primili vas toplo. Nismo imali vremena razmišljati, bili smo obuzeti. Sve se ponavlja, opet i opet, ne staje. Ne smijemo se predati. Dobro je da se probudimo, da mladi budu ljuti. Dobro je da adolescenti budu jako ljuti! Fantastična predstava!“, izjavila je nakon izvođenja belgijska rediteljka Anna Romano.
„Zaista mi se dopala predstava, ona je kao neka bomba i osjećam se kao da me pregazio ogroman kamion. Muzika , tekst koji je toliko značajan, morala sam pratiti titlove, ali ni to nije važno. Plakalo mi se, ali nisam, čudno je to, osjećate se očajnim jer shvatate da je to sudbina ljudskih bića.Opet, ljuti ste, tužni, a onda kažete sebi, ne nećemo tako, podići ćemo revoluciju. Emocije su jake, muzika tu pomaže mnogo, zatim glumci... cijela predstava je jako snažna. Gledala sam ljude oko sebe, čula ih iza sebe kako se dive, ovo je čudesna predstava ne samo za mene večeras. Ljubomorna sam. Želim njihove uloge! Čudno je- srela sam ih juče, izgledaju tako svakodnevno. Nisam ih mogla prepoznati. Zaljubila sam se sada u sve njih, u njihovu pojavu, držanje, način na koji govore, glas, jezik. Poželjela sam da naučim vaš jezik! Nemam nijedan negativan komentar, iskrena sam, izgubljena. Pitam se šta mogu uraditi za svoju zemlju, za svijet“, podijelila je iskreno oduševljenje glumica Aurora Marion.
Vedrana Božinović, dramaturg predstave je Marksov „Kapital“ iščitavala kao priču o čudovištu koje će nas progutati, što se jasno vidi u sceni prvobitne akumulacije kapitala, a potom i kroz objašnjenje materijalizma koji guta golog čovjeka.
Surovost potrošačkog društva je stvarnost našeg vremena, a opet najviše stvarnost tog istog zapadnog svijeta. Upravo zbog te perspektive, publika u Briselu imala je razlog više da zaokruži svoje utiske o „Kapitalu“ koji stiže iz Crne Gore.
„Početak predstave u kome se predstavlja ekploatacija čovjeka je fantastičan, u kome je prikazana sva surovost kapitalizma koji svodi čovjeka na to da je roba, to je sjajno. Ja sam komunista i želim reći da je vaša predstava odlična u bogatstvu izraza, načinu na koji prenosi poruku, zaista sam impresioniran. Ja nisam mlad, ali sam dobio energiju, želju da igram. Ovo veče bilo je kao neki rok koncert, koji budi u nama želju za pokretom. Sjajno je da se politička ideja izrazi ovako, kroz muziku, dinamično, mislim da ste sjajni“, kazao je Dominique Meeus, aktivista Partije radnika u Belgiji.
„Vaša predstava je jako dobra, sa fizičkim nabojem, bogata muzikom. Konzumerizam je model, za koji nisam siguran da li je održiv na duge staze. Ovakva predstava tjera nas na razmišljanje o trošenju, postavlja pitanje zašto smo toliko okrenuti konzumerizmu u zapadnom svijetu“, zaključio je Jerom Tellin, jedan od partnera u projektu EU Collective plays!.
Predstava „Kapital“ je jedna od poslednjih predstava Kraljevskog pozorišta Zetski dom, nastala pod okriljem Kreativne Evrope, kroz projekat „EU Collective plays!“. Naredno igranje van matične scene biće 29.maja u Slovenskom narodnom gledališču u Ljubljani.
