"Nijesam znao kako da vratim fudbalu koji mi je mnogo dao. Već 22 godine živim u inostranstvu, ali nikad nijesam otišao odavde. Birao sam kako da vratim nešto fudbalu i najljepše je raditi s djecom u svojoj državi. Ne bavimo se samo fudbalom. Ništa ne može da nas iznenadi na terenu, samo krava ako uđe na teren", rekao je Stanković na predavanju koje je držao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
Bivši fudbaler Crvene zvezde, Lacija i Intera rekao je da svako ko želi da postane pravi sportista, mora da bude spreman na odricanje, da ima želju i volju. Rekao je i da je ovaj svijet "mnogo brz za njegov ukus" i da mu se to uopšte ne sviđa, pošto je odrastao u drugom svijetu.
"Najvažnije mi je ono što se dešava oko terena jer da bi postao pravi sportista moraš da provedeš bar jednu nedjelju sa nama. Sa decom provodimo sigurno 12 sati dnevno, od ujutro do uveče. Nijesmo im uzimali telefone. Sa djecom smo od ujutro do uveče, a telefone koriste i manje od sat vremena dnevno. Uspjeli smo da spojimo tu djecu. Oni ne proživljavaju to što smo mi, a mi smo im sve stavili u jedan paket. Ko je bio sa nama, to može mnogo da cijeni. Trudiću se da to i poboljšam. Imamo kriterijume ispod kojih nećemo. Moja budućnost je vezana isključivo za djecu. Za njih se vrijedi boriti i ne odustajati", naveo je.
Predavanju je prisustvovao veliki broj studenata, a amfiteatar fakulteta na Banovom brdu bio je pun. Stanković je dočekan ovacijama i aplauzom.
"Lakše mi je bilo kada sam igrao nego sada da ovako sjedim ispred vas, imam malu tremu. Lakše mi je pred 80 hiljada ljudi nego pred vama koji ste budućnost Srbije", naveo je Stanković uz osmijeh.
Govoreći o svojoj karijeri, Stanković je istakao da je najbitnija ravnoteža, a da je njegov put bio "lijep proces".
"Odrastao sam kao svako normalno dijete. Fudbal je bio moja pasija. Poštovao sam svaki dres koji sam nosio, svaki sam pošteno oznojio i predstavljao ga sa velikim zadovoljstvom. Vrijednosti života moraju da se prate. Neće život ka vama krenuti, već vi ka životu. Biće uspona i padova, ali bez odustajanja. Mnogo sam se odricao, bio sam privržen fudbalu, sportu, za mene je samo bila lopta", rekao je on.
"Kod mene se sve brzo dešavalo u životu. Sa 16 godina sam ušao u prvi tim, sa 19 sam otišao u Lacio, sa 27 već imao troje djece... Svaku odluku sam lično donio. Odluka može da bude prava i pogrešna, a imao sam tu sreću da su sve moje bile prave. Karijera dođe i prođe. Ali, kada se okreneš i pogledaš šta si ostavio, to te čini ponosnim", dodao je Stanković.
Naveo je da je svaki trener sa kojim je radio ostavio trag, počevši od Dragana Šipke koji ga je selektirao u Teleoptiku, iz kog je kasnije otišao u Crvenu zvezdu.
"Nekad kao profesionalac moraš da budeš i egoista. U Zemunu su mi, kao što je poznato, rekli da sam mali, netalentovan... Šipka me je registrovao, igrao sam za starije, dres mi je bio kao suknja. Posle su tu bili Tomislav Milićević, Vladimir Petrović, pa Ljupko koji je imao hrabrosti da me sa 16 godina ubaci u vatru. Sada kad pogledam, bio sam mnogo mlad. Sve je išlo korak po korak. Nijesam prelijetao stanice već sam svaku dobro utvrdio i zgazio. Tako je sve išlo", rekao je Stanković.
Posebnu zahvalnost imao je za Sinišu Mihajlovića koji mu je pomagao, ne samo na terenu, a govorio je i o odnosu sa Žozeom Murinjom, s kojim je osvojio "triplu krunu" sa Interom.
"Mislio sam da sam dao sve fudbalu. Izvukli su iz mene maksimum. Ali, došao je Murinjo, 16. jula 2008. Pričalo se da li ću da idem ili ne iz Intera. Sačekao me je i rekao mi da ću biti njegova opklada. 'Pusti što pišu, ostaćeš i biti moja desna ruka'. To je bilo samo 10 minuta sastanka. To govori kakav je psiholog. Kod njega sam još 30 odsto dobio kao čovjek i 30 odsto kao igrač. Sa njim smo uspjeli da napišemo istoriju Intera, uzeli smo 'triplu krunu'. Ulazim u ponedjeljak u Kuću slavnih u Interu, mogu da se pohvalim", naveo je.
Stanković je rekao da je po završetku profesionalnog bavljenja fudbalom "ponovo učio da hoda", da ga je "uhvatio strah" i da nije znao što da radi. Želio je da proba sve i trenerski posao, direktorski, rad u UEFA i da je poslije svega shvatio čime želi da se bavi u budućnosti.
Osnovao je kamp "Deki5" koji već dvije godine okuplja mlade fudbalere u Srbiji, ali i širom svijeta, pošto je održan u Australiji, a biće i u Čikagu i na Malti.
