Tako je, nedavno, veliku pažnju skrenula vest: „Stigla ih božija kazna“ na sajtu tabloida „Informer“, praćena slikom požara pariskog Notr Dama i tekstom da su Francuzi pre šest meseci okačili zastavu lažne države Kosovo u katedrali, a sada je uništava vatrena stihija! Ovu vest je preuzeo i sajt tabloida „Alo“, ali je ubrzo uklonjena i svi znamo zašto – reagovao je neko iz državnog vrha.
Francuskog ambasadora u Srbiji Frederika Mondolonija su, kako je rekao, duboko pogodili naslovi u pojedinim srpskim medijima i izrazio je duboki prezir prema onima koji to rade. Kao i uvek tabloidi su prošli nekažnjeno. Zato što njihov cilj nije izvinjenje, nego zataškavanje vesti koju su objavili. Zapravo zabeleženo je jedno izvinjenje: Pre nekoliko godina glavni urednik „Informera“ javno je na konferenciji za novinare „nudio svoju glavu“ zbog slike na naslovnoj strani kada je za starletu u neprimerenoj pozi tvrdio da je hrvatska predsednica u akciji sa srpskim obaveštajcem... Sve se završilo na tom „izvinjenju“, jer tabloidi su najbolji medijski saveznici svake vlasti u Srbiji.
GDJE JE KORIJEN
Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić ističe da tabloidna atmosfera kao generator mržnje odavno vlada.
- Takva mržnja postoji već više od tri decenije, sa takvom propagandom smo ušli i izašli iz ratova. Nikada se nismo odredili prema njihovom karakteru i propagandi tih ratova – kaže ona za Pobjedu. Dodaje da nove generacije u školama, kroz medije, i u porodicama uče da su Srbi isključivo žrtve, i zbog toga su frustrirani i u svima drugima vide isključivo neprijatelje.
- Reakcije na paljenje Notr Dama nisu samo u „Informeru“ već i u mnogim komentarima na društvenim mrežama: one su rezultat pomenute politike - kaže Kisić.
Navodeći da se govor mržnje javlja u svim vremenima i na svim mestima - jer je ljudski rod naprosto sklon gajenju netrpeljivosti - Tamara Skrozza, novinarka Vremena i članica Saveta za štampu precizira za Pobjedu da mržnja posebno uspeva u vremenima političko ideoloških kriza. Namjena je diskvalifikovanje ,,neprijatelja“ i otpor medijskih konzumenata prema njima.
- To smo na našim prostorima videli tokom ratova devedesetih u svim državama bivše Jugoslavije, pa je takva praksa na neki način nastavljena i kasnije - prema različitim pojedincima ili grupama. U slučaju izveštavanja o katedrali Notr Dam, Skrozza kaže da se dovode u vezu dva događaja koji nemaju veze jedan s drugim (kosovska zastava i požar), kako bi se kod čitalaca formirao stav o Francuskoj i kosovskim vlastima – i pokazalo da je ,,viša sila“ odlučila da „je na strani pravde“.
SUŠTINA
Objašnjavajući šta je govor mržnje ona kaže da ima dosta predrasuda o tome šta on jeste, a šta nije.
- Govor mržnje nije kada napišete - kažete da mrzite, ili na neki način povredite, uvredite: to se u novinarskim kodeksima smatra ,,samo“ vređanjem, a toleriše se čak i u međunarodnom medijskom pravu - objašnjava ona. Precizira da je pravi govor mržnje izveštavanje koje pobuđuje mržnju prema nekome: kada namerno koristite reči, lažne ili delimično lažne informacije, spekulacije, stereotipe... za koje sa sigurnošću možete da pretpostavite da će kod vaših čitalaca izazvati mržnju, ili za koje namerno želite da izazovu mržnju.
- U naše vreme, u srpskim medijima, to su sve one situacije kada tabloidi iz poluistina, spinovanih istina ili laži, izvlače zaključke o ovom ili onom novinaru/političaru/aktivisti/manjinskoj grupi - kako bi od subjetka svog izveštavanja načinili metu nečijeg besa, revolta, mržnje - kaže Skrozza.
KAŽNJAVANJE
Bojan Perkov, istraživač SHARE fondacije koja se bavi poštovanjem prava na internetu rekao je „Pobjedi“ da kada je reč o govoru mržnje, kao i bilo kom drugom nezakonitom ponašanju, ,,pravna odgovornost je identična bez obzira što su takve radnje vršene putem interneta“.
On navodi da je u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, koji prepoznaje rasnu i drugu diskriminaciju kao krivično delo, zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, kao opšta odredba. Jedan od poznatijih slučajeva u Srbiji bila je presuda profesorki iz Novog Sada koja je osuđena na tri meseca uslovne kazne zatvora zato što je postavila diskriminišuću i homofobnu objavu na svoj Fejsbuk profil, podseća Perkov. Kisić nije veliki zagovornik sankcionisanja, ali kaže da postoje slučajevi u kojima je neophodno sankcionisati takve stvari.
Mediji daju loš primjer
- Mediji svojim izveštavanjem ne doprinose poboljšanju situacije, između ostalog jer se nekritički odnose prema takvim sadržajima, što se može preneti i na komentare korisnika, naročito kada je reč o temama u vezi sa kojima postoji veliki jaz u društvu i koje izazivaju velike podele. Zato je neophodno više raditi na edukaciji građana i promovisati uravnoteženu debatu o određenim pitanjima umesto što se podstiču netrpeljivost i diskriminacija - objašnjava Bojan Perkov.
- „Informer“ treba da bude sankcionisan zato što ima veliki uticaj. To je provladin list i njegove poruke imaju veliki uticaj na javno mnjenje. To nije jedina „Informerova“ poruka mržnje, on ima kontinuitet u govoru mržnje koji je deo njihove uređivačke politike. Podstiče na mržnju - smatra Kisić. Na pitanje šta društvo treba i može da uradi da počne da suzbija ovu pojavu, Skrozza smatra da je moguće posredno sankcionisati. - Medijima koji šire govor mržnje ne bi trebalo dodeljivati novac iz budžeta - inače namenjen izveštavanju u javnom interesu - smatra Skrozza kao i da takve medije ne bi trebalo ,,nagrađivati“ iznajmljivanjem oglasnog prostora, i reklamiranjem njihovih sadržaja što im omogućava nastavak takve prakse.
EDUKACIJA
- Ipak, za Skrozzu su daleko važnije dugoročne mere poput uvođenja predmeta ili bar kursa o medijima u osnovne i srednje škole; vaspitanje dece u tolerantnom duhu i sa svešću do čega govor mržnje dovodi; tekstovima o posledicama govora mržnje u ,,mejnstrim medijima“; korišćenje svakog javnog nastupa kako bi se šira publika obavestila šta je govor mržnje i koje su njegove posledice.
Država se krije iza tabloida
- U ovom trenutku, na delu medijske scene koju ja pratim (dakle, u Srbiji), govor mržnje svakodnevna je pojava u tabloidima koji su preuzeli ulogu državnih glasila: u njima ćete naći ono što bi vlast želela da kaže, ali zvanično ne želi ili ne može, pa zato ,,delegira“ medije koji su pod njenom direktnom kontrolom - kaže Tamara Skrozza.
- S najviših državnih pozicija bi takođe trebalo da dođu ovakve poruke, jer u suprotnom - sve je džaba. Ako državni vrh promoviše govor mržnje, a u našem slučaju to otvoreno radi, teško je postići bilo kakav napredak na tom planu - zaključuje Skrozza. Kisić kaže da se govor mržnje ne može iskoreniti ali da može biti umanjen i da je za to važna promena politike.
- Treba raditi na građanskom osvešćivanju. Promociji vrednosti pluralizma, interkulturalnosti. To mora da bude državna strategija, da se radi sisitemski, jer nije dovoljno da na tome rade samo organizacije civilnog društva ili pojedinci - ocenila je Kisić.
Ohrabrivanje nasilja
- Ova vlast normalizuje jezik mržnje. Problem su poruke i atmosfera koju stvaraju moćni ljudi i kroz te poruke ohrabruju i atmosferu jezika mržnje i nasilje verbalno i fizičko. Potrebno je odrediti se i moralno i etički prema ratnoj prošlosti, jer kroz sve te poruke zapravo provejavaju poruke mržnje koje smo imali tokom ratova i to je dominantno - objašnjava Izabela Kisić.
